ПОТРАГА ЗА ОЦЕМ: Енес Халиловић о роману "Људи без гробова"
Било је то у оно доба кад беше примамљиво мужјацима да се боре за женку... Потка мог романа је једна истинита прича о одметнику који није могао да се ожени девојком која му се обећала. У основи књиге је љубав, заплет пре расплета.
Одметник је познат широј јавности, а ја сам се распитивао о оцу и све што сам чуо похранио сам у ову књигу која брани на гол-линији и боксује међу конопцима - каже, за "Новости", писац Енес Халиловић, о роману "Људи без гробова", који му је објавила "Лагуна".
Роман је, како додаје, лична историја или, прецизније рећи, хронологија његове поетике:
- Ту су људи које сам сретао, књиге кроз које сам пролазио, нојеви који не стављају главу у песак, али човек који је осећао понос и убијао због жене - он је гориво романа који у средишту моје пажње има жицу универзалне фасцинације очевима.
* Шта вас је у том догађају подстакло на писање књиге?
- Потреба човека да воли стоји у корену човекове тежње да љубав искаже. Мушкарац који се борио да има жену коју воли понижен је тиме што је млада дата другоме и богатоме. Увређен, одметнуо се, почео да убија људе, делио је правду-неправду. Чак ни то што су га оженили мојом мајком, а то само да би заборавио жену коју воли, није га спречило да учини то што је учинио. Дуго сам носио ову тему. Још од лета 1992. почео сам да прикупљам грађу; бележио сам, тражећи оца, све што бих чуо о њему - коначно, сада, роман тече пред очима читалаца и запљускује обале стварног и могућег.
* Зашто роман носи поднаслов "Голдбахова хипотеза"?
- Тај нерешени математички проблем био је преокупација мог најбољег друга који му се, на неки начин, приближио баш као што се приближио Поенкареовој хипотези. Ја сам видео да људи учествују једни у другима кроз процесе мишљења и понашања, и историју човека видим као историју дељивости, јер се неки људи понашају као антене неких других, нарочито су деца врло често антене својих мајки или разних узора. Загледан у дељивост, а опчињен математиком, искористио сам Голдбахову хипотезу као нему међу која стражари крај моје фабуле.
Страшни октобар у Крагујевцу
* Једно поглавље посвећено је стрељању ђака у Крагујевцу. Зашто?
- То је хор гласова. То је хор сведока. Као код Софокла, хор не утиче на радњу, али утиче на предисторију романа. Годинама сам изучавао тај страшни октобар у Крагујевцу и прочитао све гласове сведока, преживелих, као и оних који су изгубили најмилије. То је страшан догађај, стиче се утисак да је потиснут из уметности, а мене је, као грудва која покреће лавину, да сабере гласове овог хора навела једна реченица оца који је ускочио међу децу, загрлио сина и рекао: Ацика, сине, иде тата с тобом. Можда је то најбоље што је отац могао да учини за сина, у том тренутку.
* Ово је потрага за оцем, али и за митским, књижевним очевима, за истином и идентитетом...
- Отац биолошки, отац митски; очеви антички, очеви поетички и праочеви - сви ти очеви су у сродству и сви на неки начин, кроз дељивост, учествују у историји литературе опште и литературе било ког писца. Па и очеви којих нема, никад виђени очеви, зјапе из многих књижевних дела. Историја литературе је историја деце која трагају за својим очевима. Шта је ново у мом трагању? Нова је путања којом сам прошао. Многи ће рећи да је то био тежак пут, али ја сам срећан човек, јер сам прошао путем овог романа.
* Имају ли људи данас концентрације и кондиције за читање?
- Ко нема концентрације и кондиције не мора да чита. Није кажњиво нечитање. Не размишљам о квантитету, никада на свету не беше велики проценат читалаца, али колико год био број читалаца - то није мали број. Има романа над којима су дрхтали и дрхте милиони читалаца. Јављају ми се, пишу ми писма први читаоци мог романа "Људи без гробова". Излазак романа је за мене важан тренутак, свечаност коју проводим у тишини.
* Да ли су нам књиге у доба короне мало потребније него раније?
- Потребне су нам и пре заразе и после заразе. Не знам да ли су људи више читали у карантину. У ријалити програмима нису сигурно видели ништа ново, а добре књиге постоје иако нису у већини, јер се штампа много лоших књига. Несигурна времена покажу и људе и нељуде, укажу на мудраце и покажу будале које су дочекале прилику да расправљају по интернету о свему што не знају. Писци све бележе, пажљивије од историчара, и ја писцима више верујем него историчарима.
* Како сте проводили и подносили протекле месеце епидемије? Ваш Нови Пазар је био под великим ударом...
- Можда би било боље да одговор на ово питање дам кроз неко књижевно дело. Лако би било све рећи у једној реченици, али ту важну реченицу треба образложити. Након великог удара ковида 19 у Новом Пазару, питам се: ако појединци мисле да не постоји одговорност, постоји ли у њима савест?
Препоручујемо
ПОКЛОН МУЗЕЈУ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ: Матија рецитовао "Веру Павладољску"
01. 08. 2020. у 23:43
ОБНОВЉЕНА РОДНА КУЋА БРАНКА ЋОПИЋА: Велики српски писца Хашане учинио незаборавним
01. 08. 2020. у 21:20
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
ЛУКАС ЖЕСТОКО О СЕВЕРИНИ ПОСЛЕ ИЗЈАВЕ О ЈАСЕНОВЦУ: "Она је будала, прича бљувотине о Србији, а син јој Србин"
У НОВОМ издању емисије "Четири и по жене", код водитељки Зине Ал Саттаф, Катарине Одаловић, Јадранке Јевтић и Маје Мојсовски Рашевић, гост је био певач Аца Лукас.
27. 12. 2024. у 09:30
Коментари (2)