Песник Ђорђо Сладоје, добитник угледне награде "Извиискра Његошева"

Претке нисмо надмашили

Фото Петар Милошевић

Добио сам низ значајних награда од ране младости, средњих година, па ево све до позних, али "Извиискра Његошева" је више од књижевне награде. Откако сам сазнао да сам лауреат, моја радост не јењава. Из много разлога је тако. Јер, награда носи име највећег српског песника Његоша који је један од највећих културннх појава у свеколикој српској историји. Ако на једној страни пре њега имате Светог Саву, па Вука, Андрића, Дучића, Црњанског, или из других области - Теслу, Пупина или Миланковића, онда имате вертикалу српске духовности и културе. Добити такву награду чини велику част и радост сваком ко пева на српском језику. Уз то, вољом жирија ја сам придружен једном блиставом низу досадашњих добитника међу којима су исто велики песници од Миодрага Павловића, Рајка Петрова Нога, митрополита Амфилохија, Милована Данојлића, Љубомира Симовића, и Ранка Јововића који се недавно упокојио.

Ово, за "Новости", истиче песник Ђорђо Сладоје овогодишњи добитник престижне награде "Извиискра Његошева" коју му је уочи празника Успења Пресвете Богородице уручио епископ будимљанско-никшићки Јоаникије на светковини уприличеној у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу. На питање да ли га ово признање обавезује одговара потврдно.

- Али не у смислу да ћу сада писати боље, него у неком другом, и контексту свега што се збива са српским народом у Црној Гори, а бога ми и на Косову и Метохији, Хрватској и другим местима.

Foto: Printskrin

о Колико се Срби друже са Његошем? Колико је он данас далеко од нас?

- Његош је наша епска парадигма, човек који је симбол свега онога за шта се боримо, дакле једна од светиња која симболизује својим делом, духом и песнички и оним што је чинио као државник и као владика. Неко ко нам у сваком погледу може бити идол и идеал и мера нашег напора песничкога. А то колико се Срби друже са Његошем или колико је он данас далеко од нас је ствар помало противречна. Мени се понекад учини да смо ми заиста, благо речено ноншалантни, непажљиви, неуредни када је у питању однос према нашем културном наслеђу које је веома богато и можемо да се поносимо оним најбољим што су нам преци оставили.

о А како се односимо према великим прецима?

- И охоло и равнодушно, а њихова дела чине традицију и нашу културу који нас у суштини одређују. А немамо доказа да смо бољи од њих. Колико ја видим ни у чему их нисмо надмашили. Ако погледате Његоша, двеста година од његовог рођења није званично обележено! Јесте једна група људи на иницијативу Матице српске и неколико његових следбеника одржала неколико програма али је то далеко од тога шта је требало урадити с обзиром на Његошеву величину. Његош би требало по мом мишљењу да буде оно што је Пушкин за Русе, Гете за Немце, Шекспир за Енглезе, Сервантес за Шпанце, Иго за Французе. Ми се на тај начин према Његошу не односимо. Међутим, са друге стране, Његош је присутан у народном духу и народу. Сведоци смо шта се у Црној Гори збива од пробуђеног народа. То је Његошев дух, снага Његошевог дела. "Горски вијенац" је чудесно дело и нема примера у светској историји да је једно песничко дело срасло са бићем једног народа. Има више Срба који знају "Горски вијенац" напамет него оних који су прочитали Библију. Дакле Његош је жив писац без обзира на то како га званично третирали. То је живо песничко културно наслеђе коме и ја припадам.

Фото Никола Скендерија

о Пратите ли дешавања у Црној Гори, крсне ходове за одбрану светиња?

- Од почетка пратим сва та дешавања. Жестоки удар на светиње нашао је искру у камену, а погледајте колико их Црна Гора има почев од севера, Никшића, Острога, Ждребаоника па даље до Подгорице, Цетиња и читавог низа на приморју. И сад треба из катастра да вадите потврду да бисте доказали да је то ваше. Са усхићењем пратим те покретне литургије, решеност народа озареног што учествује у једном великом догађају, што се напокон сетио себе, слободно проговорио и показао да један такав заиста варварски чин, наум, да духовне светиње које нама припадају претворе у нешто друго неће проћи.

Духовна снага

Ствари у Црној Гори су се битно промениле. Мислим да је његошевски дух кључна фигура целог тог покрета. Из његовог дела извире духовна снага, али и других попут Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошкога и ко с њима зарати неће добро проћи. И мој боравак у Никшићу и Црној Гори скромни је прилог борби за светиње које су моје и које ме суштински одређују и обавезују, а обавезује ме и Његошево име и дело и награда "Извиискра Његошева", каже Сладоје.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације