Култура

Од апстрактног до инферналног

01. 09. 2020. у 17:26

Владо Њаради, Савез удружења ликовних уметника Војводине

Током августа и почетком септембра у Галерији Савеза удружења ликовних уметника Војводине у Новом Саду Владо Њаради (Врбас, 1966) приредио је своју педесет шесту самосталну изложбу. Како аутопоетички исказује: "У својим уметничким радовима често користи како апстрактне мотиве, тако и мотиве војвођанске архитектуре, равнице, планинских пејзажа и русинске културне баштине." На изложби "Људи сенке, река кључајуће крви и понеко чудовиште" представио је радове из циклуса "Хад", који су настајали од 2017. до 2019. године. Реч је о пажљиво бираним и складним форматима слика у сагласју са тематиком композиција, од малих, галеријских до оних у виду тонда. Поређани су на зидовима галерије у складу са идејом изложбе, у виду крста, самостално или као аранжирана група.

Пре овог циклуса Њаради се дуже бавио мотивом грчких манастира Метеора а сада је из дубоке подсвести у његово сликарство навро инфернални свет. Тај нови циклус тим је необичнији што уметник не припада групи фантаста, који су на трагу Медиале открили демонски свет ликовног. Он нема ништа са Шејкиним Групулексом или Главуртићевим капиталним књигама "Сатана" и "Пакао" а ипак је сам, независно и својим путевима открио свет таме и дубоко ушао у њега. Треба одмах приметити да у подземном царству не открива црнило Медиале и романтичара, које је толико опседало илустраторе Дантеовог "Пакла" и "Библије" попут Гистава Дореа а које врхунац има на графикама Мартина Шонгауера, Албрехта Дирера и Жака Калоа. Сасвим по страни од фигуралне и постнадреалне традиције представљања окултног, о чему постоји више специјалистичких издања књига, Њаради је у тами открио светлост, али ону инферналну. Познато је да се и ђаво служи лепотом, као што сатански свет има своје опасне, наблагородне светлости. Русин Владо Њаради је сада спелеолог тог света, психонаут непрозирних, густих, тмастих пејзажа, које сажима у снажном потезу, вртложно, у складу са понором који открива. То не значи да његове слике нису решене и суптилним, лазурним, акварелским набојавањима, у распону од експресивне до лирске апстракције. Често са јаким импастом ове комбиноване технике крећу се у распону хадског колорита, од жуте и црвене ка црној. Није познат сличан пример, апстрактни уметници да би се удаљили од теме и нарације понекад бројчано именују своје радове; Њаради се вероватно усамљено у историји те уметности окренуо најстаријој, проклетој теми, коју су и најбољи ствараоци избегавали. Он је вероватно једини сликар који се на апстрактним основама бави библијском тематиком, миљеом палог анђела, отуда се код њега појављују и чудовишта и фигуралика у траговима. Подземље и искушења не приказује класично, детаљно евоцирајући Сатану и његово царство, већ на тежи начин - атмосфером слике и сликом као тајним увидом у други свет.