ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Урбанизам у ери пандемије

ВИШЕ од половине светске популације данас живи у густо насељеним и повезаним градовима, центрима бизниса, туризма, велике популационе мобилности.

Фото: В. Данилов

Таква урбана средишта многоструко повећавају ризик од пандемије. Градови са великом концентрацијом сиромашног становништва на малом простору и дубоким социјалним неједнакостима рањивији су од оних са развијеним ресурсима, мањом густином становништва и уједначенијим друштвеним статусом. Што су градови сиромашнији, социјалне разлике израженије, а управљање градским комуналним и инфраструктурним системима неорганизованије, веће су и шансе за брже ширење болести. Са проценама да ће до краја наредне деценије чак 60% светског становништва живети у урбаним срединама, потреба да се градови пројектују у складу са захтевима ефикасне заштите од пандемије само ће постати још већа.

Битан фактор у урбанистичком планирању за пандемије је смањење густине насељености, јер пренасељеност доводи до вишеструког повећања учесталости преноса болести, што се већ показало погубно приликом ранијих епидемија ограниченог домета, а сада у ширењу ковида 19. Вухан, град у коме је пандемија почела, најгушће је насељен кинески град, са преко 11 милиона становника; Њујорк, у коме је забележено најжешће ширење болести у САД у првом пандемијском таласу током априла 2020, најгушће је насељен амерички град , чијим становницима тада није било довољно простора за безбедну социјалну дистанцу ни у Централ парку на Менхетну, нити у Проспект парку у Бруклину.

Један од предлога за брзо решавање проблема дистанце грађана у нашој престоници је реорганизација саобраћаја у смислу повременог, привременог или трајног затварања појединих улица или чак читавих делова града за моторни саобраћај и њихово претварање у зоне за пешаке и рекреацију тамошњег становништва. На тај би се начин осигурало довољно простора за социјалну дистанцу људи. Примера за овакво промптно поступање локалних власти у односу на ковид 19 има већ у свету, од Калгарија до Келна, а у Окланду се отишло најдаље - чак 120 километара градских саобраћајница је затворено и препуштено пешацима и бициклистима!

Битан елемент урбанистичког планирања Београда у односу на пандемије је повећање површина под зеленилом, одржавање и проширење постојећих зелених површина, што је веома важно са становишта физичког и менталног здравља становника. У оквиру планирања нових зелених оаза - од микро до макро целина, у центрима градова или по њиховим ободима - посебну пажњу треба обратити на подручја река и укључивање "дивље" природе у урбани дизајн града, јер се на тај начин доприноси општој психофизичкој релаксацији становника. Сматра се да је најмање 20 минута које бисмо дневно провели окружени природом, зеленилом, неопходно ради одржавања здравља у изузетно стресним ситуацијама, посебно у ери пандемије.

Препоручујемо

Култура

1 3

ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Нова времена

18. 08. 2020. у 12:11

Култура

0 4

Ново гледање на архитектуру

01. 09. 2020. у 17:31

Култура

0 6

ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Угрожена баштина

25. 08. 2020. у 10:33

Култура

1 3

ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Нова времена

18. 08. 2020. у 12:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације