Култура

„СЛУШАЈ МЕНЕ А РАДИ ПО СВОМЕ“ У Сремским Карловцима обележен дан рођења Душка Трифуновића

Ј. СИМИЋ

14. 09. 2020. у 11:43

ЈА се сећам својих ранијих живота само по том што се сећам својих бивших љубави.

„СЛУШАЈ МЕНЕ А РАДИ ПО СВОМЕ“ У Сремским Карловцима обележен дан рођења Душка Трифуновића

Нама је љубав само показана на увид, остављена кратко као музејски експонат.

Ово је тек једно од зрнаца духа Душка Трифуновића и „филозофа без школе“ како је у поднаслову књиге „Слушај мене а ради по своме“ навео Богомир Мијатовић, приређивач овог штива у едицији новосадског „Прометеја“ које на стотинак страница садржи најзанимљивије Трифуновићеве мисли изречене у разговорима са пријатељима и у бројним интервјума.

У недељу се навршило 87 лета од рођења Трифуновића (Сијековац, БиХ, 1933 – Нови Сад, 2006), песника који је својим стиховима описменио домаћи рокенрол а уз то оставио књижевни опус од 84 збирке песама и четири романа. Тим,рођенданским поводом, у Сремским Карловцима, на брду Черату где овај великан стихова почива. Промовисана је и нова књига.

-Сви ми који смо познавали Душка и дружили се са њим, знали смо да је он и велики усмењак. Његово живо казивање пленило је пажњу свих присутних и увек се могло запамтити понешто занимљиво.- рекао је Зоран Колунџија, власник „Прометеја“ који је током 14 година Трифуновићевог избеглиштва у Новом Саду објавио 25 његових књига.

Мијатовић, познати новинар, музички уредник и публициста који је ранијих година објавио већ једну књигу о Трифуновићу „Памтите ме по песмама мојим“, за ову прилику ишчитао је све што је Трифуновић написао, а то укључује поезију ,прозу, новинске интервјуе, радио и тв емисије.

-Листајући их пажљиво, упознао сам једног новог, морам да признам, чак и мојој генерацији мало познатог Душка – мудраца, да не кажем филозофа.Ова књига заправо има један једини циљ – да вас заинтигира да прочитате сва Душкова дела јер тврдим да за његовог живота од дрвета нисмо видели шуму – сматра Мијатовић.

Вест о новом штиву „Слушај мене а ради по своме“, одјекнула је до Бањалуке одакле је већ стигао позив за промоцију како би и публика у Републици Српској освежила сећање на Трифуновића.Реч је о оним читаоцима и слушачлацима стасалим уз његове стихове, било да су их упијали из збирки и читанки, или певали са “Бијелим дугметом”, “Индексима”, Јадранком Стојковић, Здравком Чолићем, Вајтом и “Тешком индустријом”...

А о чему је све размишљао „филозоф“ Трифуновић ? Он који је готово нечујно отишао из ратом погођеног Сарајева и уточиште нашао у Новом Саду,имао је обичај да каже да „када ратују народи,то неки старци уз помоћ живе силе,односно мртвих младића, скрећу пажњу на остатке свог живота без покрића“.

Сарајево у којем је написао своје најбоље књиге, јетко је помињао уз опаску да га тамо неће запасти ни улица ни библиотека а одмах затим само њему својственомдуховитошћу приметио: „Уживам у Војводини, у сунцу.Само ми овде ништа не сме испасти из руке јер би одмах никло.“

МОЈЕ ПЕСМЕ С „ФАЛИНКОМ“

АУТОР музичких рокенрол класика „Има нека тајна веза“, „Шта би дао да си на мом месту“,“Ти си ми била у свему нај,нај“,“Главо луда“,најчешће се шалио на свој рачун.

-Ја сам срећан човек због тога што се моје песме знају напамет,али фалинка је у свему томе што многи не знају да сам то ја написао - говорио је Трифуновић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације