ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ У ЛЕСКОВЦУ: У конкуренцији за награде 12 редитеља из региона
У КОНКУРЕНЦИЈИ за награде на 13. Лесковачком интернационалном фестивалу филмске режије (ЛИФФЕ) је 12 редитеља из региона.
Фото: Обала Арт центар
Међу њима је и босанскохерцеговачки редитељ и сценариста Пјер Жалица чији ће филм „Концетриши се баба“, са легендарном Миром Бањац у главној улози, бити премијерно приказан у Србији.
- Пјер Жалица је редитељ који се не одбија. Знала сам и његовог оца. Била сам пријатељ са њим јер сам имала велику референцу у Сарајеву – пет година сам била председница савета МЕСС-а. Друго, од Емира Кустурице, Мирослава Ћире Мандића и даље, тамо су остали филмови иза мене, тако да нисам отишла у непознато – ја сам отишла у породицу. И нашла сам породицу на снимању – казала је Мира Бањац о позиву Жалице да одигра главну улогу у његовом филму.
Радња филма смештена је у Сарајево, у пролеће 1992. године, неколико дана пре избијања рата у Босни и Херцеговини. У вили на брду, недалеко од центра града, умире баба Марија чији лик тумачи Мира Бањац. Хвата је делиријум, бунило, не препознаје саговорнике и питање је дана, ако не и сата, када ће преминути. Породица расута по другим градовима, републикама и државама окупља се и припрема за оно што следи.
Фото: Обала Арт центар
- Веома лепа и веома захтевна улога. Знам и зашто је Пјер Жалица звао мене, пошто је улога мајке која је у кревету и која треба да умре заправо улога лоше мајке. Она је једна од лоших мајки које сам играла. Ситуација приказана у филму је она која ће бити сутра у Сарајеву. Баба коју играм све то зна, она све то посматра и реагује. Све што је она осећала изнутра, ја сам морала изнети споља. Било је захтевно и било ми је божанствено на том снимању. Тамо ме је затекао и рођендан. Направили су ми малтене свадбу, било је незаборавно. Што се тиче моје каријере, филм „Концетриши се баба“ ми је црвено слово – казала је Мира Бањац.
На петодневном фестивалу у Лесковцу, који ће бити свечано отворен 25. септембра, за престижну награду, која носи име прослављеног редитеља Живојина Жике Павловића, осим Пјера Жалице надметаће се и Срдан Голубовић филмом „Отац“, Младен Ђорђевић остварењем „Сумрак у бечком хаустору“ као и Гордан Кичић са својом „Реалном причом“.
У конкуренцији за награде су и филмови „Врба“ Милча Манчевског, „Груди“ Марије Перовић, „Мој јутарњи осмех“ Марка Ђорђевића и „Ја сам Франк“ Метода Певеца. Ту је и редитељка Катја Цоља са филмом „Игор и Роса“, Дамјан Козоле са својим остварењем „Полусестра“ и „Глас“ Огњена Свиличића, док ће се Винко Брешан представити филмом „Која је ово држава“.
ЛИФФЕ се одржава у организацији Лесковачког културног центра, а уз подршку локалне самоуправе, надлежног министартсва и Филмског центра Србије.
ПОШТОВАЊЕ МЕРА ЗБОГ КОВИДА
Фестивал ће бити одржан, у складу са мерама Владе Србије и Кризног штаба за сузбијање заразне болести Ковид-19, на неколико локација у Лесковцу и онлајн. Према оценама Дарка Бајића, уметничког директора фестивала, публика ће моћи да ужива у најновијим и најбољим филмовима из региона, али и да се подсети победника ранијих фестивала у посебном програму на онлајн платформи.
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)