ДЕТИЊСТВО У СРБИЈИ ПАМТИМ ПО МИРИСУ ТАМЈАНА: Александар Јовановић, немачки глумац српског порекла, са серијом SPIDES вратио се родитељима

ДОМАЋОЈ публици његово име није толико познато, али у Немачкој и западној кинематографији Александар Јовановић важи за цењеног глумца.

Фото Сај-Фај

Јунак нове америчко-немачке серије Spides (недељом у 21.00 на каналу Сај-Фај) рођен је у немачком граду Ротвајл, а већи део детињства провео је код бабе и деде у Смедеревској Паланци. У Србији је живео до 14. године, када се са родитељима вратио у Немачку.

Признаје да није био добар ђак, јер је имао потешкоће да савлада немачки језик. Зато је одлучио да се посвети оној врсти уметности којој речи нису биле потребне - плесу. Гледајући филм "Брејкденс", Александар је пожелео да упише престижну школу за плес, певање и глуму у Хамбургу. На пријемном испиту био је толико добар да је освојио и стипендију. Једно време успешно се бавио балетом, али са 25 година доживео је тешку повреду на ролшуама.

Паузу у каријери искористио је да отпутује на годину дана у Канаду, а онда се заљубио у глумицу и садашњу супругу Клелију Сарто и балету рекао збогом. Када се вратио у Немачку, редитељ Фатих Акин одабрао га је за једну од главних улога у филму "Кратко и безболно", који му је отворио врата глуме. Од тада је нанизао више од 100 улога на великом и малом екрану, а његово време, кажу, тек долази.

На почетку разговара за "ТВ новости" питамо Јовановића какво искуство носи са снимања научно-фантастичне серије Spides, која није уобичајена за европску телевизију.

- Потенцијал европске продукције је огроман у жанру научне фантастике. Не само у таленту, међународној сарадњи и могућностима технике. Научна фантастика се са серијом Spides на неки начин вратила кући. Велики научници и филозофи, од антике до данас, на овом континенту проналазили су питања и одговоре којима су променили поглед на свемир, на вечност и на бескрајни потенцијал наше психе. Серијама сличним нашој предвиђам блиставу будућност - поручује Александар Јовановић.

* Да ли може да се направи паралела између апокалипсе која се дешава у серији и пандемије короне коју тренутно проживљавамо у стварности?

- За сваку пандемију карактеристично је неконтролисано ширење. То је њена снага, и наш највећи страх. Обузима нас нешто непознато. Мења нашу личност, понашање, ум, па и саму друштвену структуру. Ми смо део пандемије, пандемија је део нас.

* Kолико је вирус корона утицао на ваш посао у Немачкој? У Србији су почели да се снимају филмови и серије, уз строге мере предострожности. Kаква је ситуација у вашој земљи?

- У Немачкој је ситуација иста. Наравно да су строге мере предострожности промениле рад и атмосферу на сету. Али, један од најбитнијих квалитета нашег ума је прилагодљивост.

Боље бити креативан било како, него никако.

* Уписали сте чак 120 наслова у филмографију. Ипак, ниједан нисте остварили на српском језику. Да ли сте у међувремену добили неку понуду?

- Пратим, колико је могуће, српски филмски свет и морам рећи да сам одушевљен. Србија је богата феноменалним глумцима, тако да разумем зашто наши редитељи немају потребу да траже глумце изван земље. Али, било би ми драго да снимам у Србији.

* Да ли вам недостаје Србија? Kоји су то осећаји, мириси, укуси... који вас враћају у детињство, које сте добрим делом провели у Смедеревској Паланци?

- Наш хумор је јединствен, њега је тешко наћи изван Србије. Мирис пијаце ми недостаје. Летњег парадајза и лубеница. Мирис бурека. Иако живим као веган, без икаквих животињских производа, има неке носталгичне чари у мирису роштиља. Међутим, мирис тамјана ме највише подсећа на детињство.

* Покушавате ли да повежете ћерку Луну са Србијом и да јој пренесете српско наслеђе?

- Наравно! Али, она је тинејџерка. Интересовања у њеним годинама су другачија. Она је паметна млада девојка широког ума. Сама ће пронаћи свој пут у зависности од тога шта је занима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације