ПОГЛЕД ИСКОСА: Пуношевчева гигантомахија, Галерија УЛУС

За младог сликара и цртача Антанасија Пуношевца (Крушевац, 1992) писац ових редова сазнао је 2015. године на његовој првој изложби, у београдској галерији ФЛУ.

Антанасије Пуношевац: “Без назива“

Био је проглашен за студента генерације Универзитета уметности у Београду, а пре тога је добио Награду ФЛУ за цртеж за прву годину студија (2011) и Награду "Стеван Кнежевић" за цртеж (2014). Стипендиста Министарства просвете Пуношевац је студирао у класи Гордана Николића, једног од најбољих професора на Факултету ликовних уметности у Београду, а изложба у Галерији УЛУС је његов докторски рад под називом "Простори људског присуства".

Реч је о изразитом таленту, новој нади на нашој ликовној сцени, младом лаву који је почео као цртач у великом стилу да би у новој генерацији цртача био међу реткима који успели да освоје и слику. Ранији његови радови били су знатно више решени у ирационалном духу и стога представљени у обимној књизи Ars phantastica. Атлас цртежа и текстова.

Од самог почетка је овог ствараоца занимао људски лик, а упоредо са освајањем простора слике овладао је и људском фигуром. Постепено је прелазио на све веће формате радова; прави сликар не само да уме да се изрази у сваком виду, већ има и свој типични, омиљени формат, којим најбоље влада. Пуношевчеви формати су велики за наше поимање па и европско, док су у америчким галеријама и музејима то уобичајена дела.

Често хиперреалисти прибегавају увећању призора, нарочито лица, руковођени искуством великог сликара Чака Клоуза, пионира хиперреализма, чији су црно-бели радови били интелектуални одговор сликара на све већу присутност концептуализма. То интересује и Пуношевца, међутим, он није хиперреалиста, а и његов реализам је сасвим услован.

Са blow-up технике (омиљене и на филмском кадру и фотографији) прешао је на све теже ликовне задатке, праве изазове. Може се ценити или не његов рад, али је он као такав јединствен. Пуношевац је овладао само својим стилом, што је најтеже, ни занатски бољима од њега често не успева да се снађу на најтежем могућем терену фигурације, где је толико тога већ урађено. Наивно гледано, неко би помислио да он слика дивове, као да је реч о својеврсној гигантомахији, фигурама представљеним на форматима и преко четири метра.

Таквом стилу одговара grosso modo појавност, међутим, Пуношевчеви џинови су приказани нежно, са веома пажљиво нанесеном бојом крајње дискретног инкарната. Изразити цртачи иначе имају проблем са колоритом, Пуношевац је и тај проблем поступно превладао, од првих монохромних радова прешавши на колористички све изражајније.

Суштински гледано, он и не слика дивовске људе, хипертрофиране бебе, девојке које се посматрају и самопосматрају. Њега занимају особени проблеми слике физички велике појавности, толико другачији од оних на минијатурном сликарству. Створио је оригиналан и нов тип слике, крајње актуелан и жив.

Препоручујемо

Култура

0 2

ПОГЛЕД ИСКОСА: Репозиционирање српске авангарде

22. 09. 2020. у 20:39

Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Анатолиј Ивакин један од последњих у низу руско-српских сликара

16. 09. 2020. у 18:16

Култура

0 1

ПОГЛЕД ИСКОСА, АСОЦИЈАЦИЈА ПЕЈЗАЖ: Тања Николајевић Веселинов, Галерија УЛУС, септембар

08. 09. 2020. у 16:09

Култура

0 1

Од апстрактног до инферналног

01. 09. 2020. у 17:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације