Култура

ЋЕРКИНИ СНОВИ У СТИХУ: Представљена нова књига Матије Бећковића "Људмилине песме", у издању СКЗ

Д. Бт.

02. 10. 2020. у 08:48

ТРАДИЦИОНАЛНИ сусрети четвртком "Кафа у СКЗ", после вишемесечне паузе због познатих околности, јуче су настављени представљањем књиге "Људмилине песме" Матије Бећковића (1939). За збирку аутор је изабрао мото: "Животу који ми одмахује - Преко вас домахујем".

ЋЕРКИНИ СНОВИ У СТИХУ: Представљена нова књига Матије Бећковића Људмилине песме, у издању СКЗ

Објашњавајући читаоцима настанак ове књиге, Бећковић је на корицама навео како је са својим ћеркама за "Чик" смишљао писма читалаца, док су за "Репортер", у шест руку, водили колумну "Близнакиње". Оља је сањала да буде глумица, а Људмила је избегавала јавност.

- Имала је срећу да живи и ради обасјана хиљадама дечијих душа из различитих делова света, тражећи песме које воли. Држећи корак с временом, песник је преко ћерки годинама домахивао животу. Оне су биле његове очи и уши. Чекао је да се Људмила отвори и проговори. Бележио је њене идеје, мисли, реченице, приволео да то објави и наслови њеним именом - записао је песник на корици књиге, пишући о себи у трећем лицу.

О књизи је веома надахнуто и зналачки беседио др Радивоје Микић, истакавши да се Бећковић већ дуже времена, а у годинама о којима су романтичари могли само да сањају, налазио у некој врсти стваралачке експлозије. Пре мање од годину дана на истом месту говорило се о његовој књизи "Кад се поново родим", а сада је пред читаоцима нова, необична и због тога што се песник одлучио за стваралачки поступак, којим се обично служе прозни писци који могу да се сакрију иза својих јунака и узму њихову тачку гледишта.

- Бећковић је годинама ослушкивао оно што је о разним стварима и појавама говорила његова ћерка Људмила, старија пет минута од млађе близнакиње Оље, и одлучио да пређе на њену страну. Песме у овој његовој књизи су посвећене важним темама. Те теме су и чисто лирске као протицање времена и наше суочавање са различитим губицима на животном путу, али у овој књизи реч је и о ономе што би се могло доживети као покушај да се дочара вредносно пражњење света. Осветљавајући дух нашег времена у коме царује површност, конзумеризам и све израженија равнодушност према другим људима, Бећковић долази у прилику да нам се укаже као песник који долази из једне антрополошке перспективе, као песник који тумачи средишње шифре једног времена. А то је највише што поезија може.

Песме су читали глумци Алекса Радојловић и Никола Угриновић.

СВЕТ САМООБМАЊИВАЊА

МИКИЋ је посебно указао на песму "Младожења", о младом човеку који живи у свету самообмањивања. Тако својој (наизглед) изабраници младожења поручује шта је све хтео да јој купи, какав накит и раскошну венчаницу, куда је све намеравао да је поведе на медени месец и кога да позове на свадбу, да би од свега одустао и поручио: "Уосталом/Ко зна шта бисмо све могли/Али није паметно/Причаћемо о томе/Јавићу се."