Култура

ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Изумирање диносауруса

Слободан Малдини

06. 10. 2020. у 20:00

ОБЕЛЕЖЈЕ Београда, пословна зграда Палата Београд, познатија под именом "Београђанка", продата је недавно на јавном надметању.

Вишедеценијском употребом и неодржавањем, овај најпознатији симбол града урушен је до мере када је његова цена доспела на најниже гране, поставши интересантна пословна прилика за купце. Нови власник најавио је већа улагања, након чега би дотрајала зграда требало да поново заблиста пуним сјајем. Њена историја је дуга и садржајна.

Здање високо 101 метар, које је са 24 спрата некада доминирало панорамом престонице, пројектовао је 1969. архитекта Бранко Пешић на локацији у ужем центру града, где не постоји архитектонски објекат сличне спратности и висине. Ова тада највиша зграда у Београду, изазивала је бурне реакције и критике грађана и струке. Иако је архитекта за узор имао у то време највишу зграду у Италији, 127 метара високу чувену пословну зграду Пирели у Милану италијанских архитеката Ђија Понтија и Пјер Луиђија Нервија, Београђани су годинама критиковали своју прву сличну градску кулу. Због фасаде тамне боје називали су је "Црном удовицом", "Лименком". Ни представници службе заштите споменика културе нису имали разумевање за "Београђанку", па је предлог историчара архитекте Зорана Маневића из деведесетих да се ова зграда заштити као културно добро једногласно одбачен.

Међутим, није "Београђанка" једини аутентични "диносаурус" који нестаје са листе значајних архитектонских грађевина у Србији. На листи за продају, односно промену првобитног изгледа и функције, одавно су виђени и други "мастодонти". Историјски вредно здање зграда БИГЗ-а саграђена је као зграда Државне штампарије 1937. по пројекту архитекте Драгише Брашована.

Ово ремек-дело предратног југословенског модернизма у којем је некада радило више од 3.000 људи данас се налази у демолираном стању, чекајући новог власника. Палата друштвено-политичких организација у којој се налазило седиште Централног комитета Савеза комуниста Југославије саграђена је по пројектима архитекте Михаила Јанковића из 1960, са 24 спрата, висине 106 метара. Продата је 2001. године. Међу симболима престонице који чекају неизвесну будућност су и друга ремек-дела архитектуре ере социјализма. Београдски Сава центар архитекте Стојана Максимовића саграђен је као конгресни, културни и пословни центар 1979. У девастираном стању, ових дана безуспешно чека купца по мизерној почетној цени око 200 евра по квадратном метру.

Пословно-стамбени комплекс 35-спратница "Генекс куле", познат као Западна капија Београда, подигнут је по пројектима архитекте Михајла Митровића као седиште предузећа "Генекс" 1980. године, у бруталистичком стилу. Висок 135 метара, у време када је саграђен био је највиши објекат у тадашњој Југославији. Након стечаја предузећа "Генекс", ова архитектонски јединствена пословна зграда је напуштена.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације