КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Треба ли нам последњи мушкарац?
Иницијална идеја уобличена у дистопијском роману Мухарема Баздуља ефектног, провокативног наслова - "Последњи мушкарац" - јесте замишљен свет у коме су, из неког разлога, престала да се рађају мушка деца.
Фото: Приватна архива
С обзиром на то да је приповедач одлучио да нам представи такав свет, логично је што га је ситуирао у будућност - у 2027. годину. Приповедање је заправо ретроспективно и омеђено је 2020. годином.
Роман се састоји из два приповедна тока.
Први је лична прича педесетогодишње докторке Адамовић - гинеколога - која живи и ради у Бечу, а која се ту затекла одлазећи из ратом захваћеног Сарајева 1994. године. Тај ток заснива се на њеним сећањима, али и на њеном учешћу у реализацији једног великог чуда о којем у дистопијском свету она са озбиљним разлогом све време ћути.
Други приповедачки ток прати дешавања у том замишљеном свету, особито она на која нужно утиче драматична чињеница - да се већ седам година не рађају дечаци. Тако у оквиру њега сазнајемо шта се дешава на америчким изборима, какве се асоцијације у свету формирају у функцији заштите мушкараца и промоције њиховог хедонизма, каква је бројност чланова тих организација у различитим деловима света, какви су манифести тих организација и сл. Тај приповедни ток карактеристичан је по различитим комичним поступцима - од ироније и пародије готово до гротеске.
У првом току, највише у оном делу који се односи на јунакињина сећања, уочавамо извесну југоносталгију. Из перспективе данашњице, а да нема конкретну књижевну функцију, да има идеолошку, што је у романима који се код нас пишу најчешће случај, а што је појединим "књижевним" жиријима баш по вољи - она би била депласирана и, наравно, лоше би утицала на квалитет романа, но, разумемо да је функција југоносталгије овде да дочара заправо једини - веома кратак - период јунакињине безбрижности - њену рану младост. Она се сећа омиљених југословенских рок група и извођача из тог периода - "Плавог оркестра", "Црвене јабуке", Мерлина, Бориса Новковића и сл. Са сличним сентиментом коментарисана је и специфичност хумора са тих простора која, по мишљењу приповедача, није разумљива ван њих, са чим се не слажемо.
У другом току налазимо многобројна, веома вешта, поигравања, која су у вези са значајним филозофским преокупацијама, што у прошлости, што у представљеној дистопији. Отуда се одређени коментари додељују Славоју Жижеку и другим филозофима, али и неким новинарима из региона и сл. У том току приповедања налазимо низ занимљивих опсервација о животу и смрти, о стваралаштву, о значајним уметницима, на пример, о Дејвиду Боувију, Нику Кејву и другима.
На основу оба приповедачка тока - која се смењују (први је реализован у непарним поглављима, а други у парним) уједначеног темпа и занимљива - говоре истовремено и о списатељском умећу и о ерудицији Мухарема Баздуља.
Занимљивости овог романа доприносе и сведенија или пак детаљнија портретисања различитих градова - од Сарајева, особито Беча, до Барселоне.
Овом приликом истакли бисмо још нешто на шта досадашњи тумачи овог романа нису обратили пажњу - то је приповедачев став о женама. О њему би се могло размишљати на основу дела у целини, али то, као да откривамо са одломком који је изабран за мото. Реч је о Уелбековом роману "Елементарне честице". Можда смо избором мало и зачуђени - позитивно. Па да тим сегментом и завршимо:
Свет сачињен од све самих жена био би, у сваком погледу, бескрајно надмоћан у односу на овај; спорије би се развијао, али би тај развој био правилан, без оног један корак унапред, два уназад, без назадовања и стремљења наопаким циљевима, већ усмерен ка општем добру.
ЕКСКЛУЗИВНО - УРАНИЈУМ И ТЕШКИ МЕТАЛИ ОТКРИВЕНИ У ТКИВУ ГЕНЕРАЛА ПАВКОВИЋА: Из италијанске лабораторије стигли резултати анализа (ФОТО)
У ТУМОРСКОМ ткиву генерала Небојше Павковића, које је 15. септембра послато на анализе у специјализовану лабораторију у Италији, пронађени су уранијум и тешки метали у екстремно високим концентрацијама!
29. 11. 2025. у 08:00
ОТАЦ ПАДАО У НЕСВЕСТ, ХИТНА ИНТЕРВЕНИСАЛА НЕКОЛИКО ПУТА Мучне сцене на сахрани Ане Радовић - Из породичне куће је испратили на вечни починак
ДАНАС је на Златиборском гробљу сахрањена Ана Радовић из Чајетине, која је погинула у тешкој сабраћајној несрећи на магистралном путу код Чачка.
28. 11. 2025. у 14:45
ИСПЛИВАО СНИМАК: Шериф пева - "Смрадови су преко Дрине прешли" - а тврди да песму никад није изводио
БУРА око фотографије и снимка фолкера Аце Лукаса са Насером Орићем, некадашњим командантом јединица Армије РБиХ у подручју Сребренице током рата у Босни и Херцеговини, не стишава се. И даље актери "кафанског сусрета" изазивају велику пажњу, а сад је у центру певач Шериф Коњевић, који је позвао српског певача да присуствује приватној прослави у ресторану у центру Сарајева, где је био позван и Насер Орић.
02. 12. 2025. у 12:35
Коментари (1)