ПОГЛЕД ИСКОСА: Повратак митском; Теодора Стојановић, Галерија "Атријум"
Вековима су ликовна уметност и философија биле у сукобу, прва као дубоки израз митске (под)свести, а друга као високосвесна рационална активност.
Сократ је залазио у радионице генијалних грчких скулптора, да упозна њихов рад, али и да их уверава да случајно не помисле да се баве философијом. Антички мислиоци су оставили теоријске корпусе знања о скоро свим видовима стварности, али помена нема о ликовности.
Прогнана у занатско, све до Леонарда да Винчија, који ју је изједначио са поезијом, ликовна уметност је од философије била презрена. У новије време се догодио обрт у том смислу, постало је опште место да се савремени теоретичари баве уметношћу, али скоро сви јединствено уверавају на разне начине да је пре свега сликарству дошао крај, опште место нове теорије је "смрт слике" што је први назначио Хегел.
То све морамо имати у виду када промишљамо дело Теодоре Стојановић (Београд, 1981). Пре свега зато што је она по образовању философ и уметник, драгоцена не само по вредности својих слика и цртежа, већ и по храбрости на нашој ликовној сцени.
У време када су не само на катедри за философију београдског Философског факултета превладали аналитичка мисао и постструктурализам, које је Мирча Елијаде означио као незанимљиве правце јер су редукционистички, када скоро сваки млади уметник који долази са Факултета ликовних уметности себе сматра концептуалистом, Теодора Стојановић је уместо неоавангарде, која сада постаје тоталитаристичка, и експеримената као општих и нимало нових места у свету уметности, унапредила изнова моћи сликарства.
Она наравно, као мислилац који дискурзивно крајње вешто елаборира свој опус и као надарена сликарка зна да не сме упасти у замку наративног и стога настоји да ствара у виду чисте ликовности, која је најбољи лек за садашњу болест, помаму за одозго наметаном иконоборству у време после постмодерне. Да чудо њеног отпора духу времена буде још веће, она није прихватила разне облике новог реализма и апстракције, као честих видова рационализације ликовности, већ од самих поклоника сликарства пречесто одбацивани ирационализам.
Без жеље да насилно сврстамо њено стваралаштво било где, морамо уочити снажни, магматски, магијски слој у позадини њеног рада, што је ексцесно за философију и нову уметност. По тој храбрости да одбаци узусе не само свог времена, да зарони у подсвесно, са логоса пређе на мито-логос, сврстава се у категорију духовних побуњеника, а само су њима, као некада Ђордану Бруну, отворене двери истинитог, што значи продубљеног и целовитог сазнања. На тај је начин Теодора Стојановић затворила круг историје уметности и после свих историјских искушења вратила је митском, тамо где сазрева најдубље у човеку.
Препоручујемо
ПОГЛЕД ИСКОСА: Тауматург Герун; Градска галерија "Милан Туцовић", Пожега, октобар
13. 10. 2020. у 14:51
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (0)