ПИТИЈСКА ЗАГОНЕТКА: Позоришна критика
ПРЕМИЈЕРА исте представе, у сарајевском Ратном театру САРТР (у копродукцији са БДП и фестивалом МЕСС, Сарајево и Зетским домом, Цетиње), догодила се јула ове године и пропраћена је, по речима учесника, са великим узбуђењем и емпатијом....

Новости
У овој представи, у одблесцима далеких асоцијација на Фауста, па и на текст "Није то то" Симоне Семенич, Томи Јанежич је отишао најдаље од разумљивог (да би се протумачило непојмљиво), а пришао најближе досад нарцисоидном тумачењу себе самог, као центра (театарског) универзума.
Тако посматрано, дубока тама "читања позоришта" (Ан Иберсфелд) у сценском истраживању појма "није то то", била би мало прозирнија - савремени театар зна и за сценску исповест. Ако гледалац купи улазницу због драгоценог позоришног доживљаја, у коме је и сам део збивања, "излазност" у току трајања представе, како се једном изразио дивни Ђуза Стојиљковћ, биће, засигурно, велика. Ако се у зимском периоду, опет, у току ове представе, отворе бочна врата позоришне сале, и талас хладноће запљусне гледалиште док млади асистент редитеља, Габријел Лазић, иначе актер у збивању, уноси кофе песка споља, по којима ће, касније просипати "крв", публика ће, као и на премијери, поздравити затварање врата аплаузом олакшања. А Томи Јанежич ће се, вероватно, у свом директном телефонском обраћању гледаоцима из свог дома ("док два мала сина спавају у суседној соби") подсмехнути констатацијом да је "београдска публика аплаузом поздравила крв на сцени"... И тако...
У Чеховљевом "Галебу", или у "Путујућем позоришту Шопаловић", уз сву ексклузиву и екстраваганцију Јанежичевог позоришног језика, ипак смо читали значење, вођени, можда, познатим предлошком. Овога пута, упркос оф тексту, у коме се говори о ужасу медицинског експериментисања Јапанаца на живим људима у Другом светском рату, као и кратким пасажима текста Симоне Семенич, остављени смо да асоцирамо како знамо, умемо и можемо, док се на сцени ковитлају жути балони, лије крв, или седи у алтернативном гледалишту (сценограф Бранко Хојник, костим Марина Сремац).
Тек последња сцена, у којој жене играју своје бескрајно "растур коло", производи неки одговор у гледаоцу, одвојеношћу од сваког универзума, као да ничега више нема (Јанежичев глас објављује да ће се у том тренутку, позориште срушити), осим тог страшног играња. Селма Алиспахић, Кармен Бардак, Емина Муфтић, Маја Рандић, Маја Салкић, Дуња Стојановић и Амила Терзимехић, уз помоћ Габријела Лазића и, у улози медијатора, Бењамина Коњиције, посвећено су путовале унутрашњошћу концепције Томија Јанежича, само њему знаној. Свака од њих, засигурно, има свој доживљај тог путовања. Ми га, нажалост, нисмо имали.

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио
ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.
05. 06. 2025. у 17:05

СРПСКА ПОСЛА: Никола Јокић запањио свет! Вратио се у Србију и урадио ОВО (ВИДЕО)
НИКОЛА Јокић је најбољи кошаркаш планете, али дајте му лопту и биће најбољи у сваком спорту. То је показао још једном.
08. 06. 2025. у 08:54

ВРТОГЛАВА СУМА: Колику националну пензију прима Љиљана Благојевић
ЈЕДНА од наших најистакнутијих драмских уметница Љиљана Благојевић отишла је у пензију, а налази се међу двадесетчетворо уметника, који ће примају националну пензију за допринос култури.
07. 06. 2025. у 11:30
Коментари (0)