ПЛИВАО УЗВОДНО, ПЛОВИО УЗ ВЕТАР: Одржан научни скуп у Српској књижевној задрузи о делу Јована Радуловића

ЖЕЛЕЋИ да се одужи једном од својих највернијих аутора Јовану Радуловићу (1951-2018), Српска књижевна задруга организовала је научни скуп о делу овог врсног приповедача, романописца и драмског писца.

Фото П. Митић

У кратком уводном слову др Душан Иванић је истакао да је непотребно трошити речи на оно што сви знају: да је Радуловић један од најистакнутијих српских писаца из Хрватске и да је врло много урадио на афирмисању националне свести српских књижевника из ове бивше југословенске републике.

- Јован Радуловић нема почетничке књиге - он је у српску књижевност ушао као готов и зрео писац књигом приповедака "Илинштак" (1978), којој је била додељена па одузета Октобарска награда. Од прве се видело да је то писац са словенском књижевном судбином. То ће потврдити и другом књигом приповедака, а нарочито представом "Голубњача". Како тада, тако до краја живота остао је писац који је пливао узводно и пловио уз ветар, што ће рећи - писац за поштовање. Његова дела су остала отпорна на сваку политичку функционализацију и дисквалификацију - рекао је др Јован Делић.

Радивоје Микић, Фото М. Анђела

Долазећи из Далмације, и то после тако великих и важних приповедача, као што су Симо Матавуљ и Владан Десница, Јован Радуловић је већ у првој књизи показао да ће га постојано опседати судбине Срба на простору са кога су они данас готово нестали, рекао је др Радивоје Микић и додао:

- Мада се о њему говори као о приповедачу који је снажно ослоњен на традицију, мора се имати у виду да он у приповедање уводи и елементе хронике, желећи, сасвим очигледно, да судбине својих јунака посматра у процесима дугог трајања, укрштајући тако историју и причу, градећи слику људске судбине која је постављена на врло широку временску подлогу.

СЕЋАЊЕ Скуп у сали Српске књижевне задруге, Фото М. Анђела

Указујући на домете романа "Од Огњене до Благе Марије", др Марко Недић је истакао како су првим кратким поглављима читаоци увођени у атмосферу наговештене не само појединачне него и колективне историјске драме у којој се нашао српски народ током операције "Олуја" на Српску Крајину:

- За тему своје прозе увек је бирао оне животне ситуације у којима се релативно лако могла формирати добро развијана животна прича као најизворнији и најнепосреднији облик додира књижевног текста с читалачким доживљајем.

По мишљењу др Душка Бабића овај писац се оглашава из дубине свог завичаја, Далмације и њеног залеђа, из осећања блискости и једнакости са њим:

- Кршевита, безводна земља, сурова борба за голи живот у којој се не бирају средства, замршени рачуни "браће по матери", судар верских и културолошких различитости - створили су један особени, брдски, морлачки менталитет у којем су се искристалисале и јасно показале историјске и судбинске путање српског народа као целине. Радуловић је посвећени и, није претерано рећи, у једном времену изабрани тумач "опоре збиље" тог "тла и менталитета, са свим психолошким бразготинама које је на њој оставила братоубилачка историја"...

Говорећи о Радуловићевом драмском делу, Радомир Путник је рекао:

- Иако је написао само три позоришне драме, од којих "Учитељ Доситеј" никада није изведена, друга, "Бора под окупацијом" приказана је само у сведеној ТВ поставци, а трећа, "Голубњача", доживела политички линч и била забрањена у Новом Саду, Радуловић остаје трајно присутан у историји савремене српске драме. О томе сведочи и одабир "Голубњаче" у антологијски избор савремене драме који је за "Нолитову" едицију "Српска драма у 25 књига" 1987. године приредио Владимир Стаменковић.

Марко Паовица је говорио о Радуловићевој књизи "По српској Далмацији" и о његовим беседама, одржаним различитим поводима, у којима је указивао на губитак културног идентитета Срба у Хрватској током неколико последњих деценија. Анализирајући књиге "Даље од олтара" и "Прошао живот", др Александар Милановић је указао на јединствен Радуловићев језичко-стилски поступак, увођењем дијалектизама и архаизама. На научном скупу су говорили и Драган Лакићевић, Војислав Јелић, Горан Максимовић, Наташа Булатовић, Растко Лончар, Илијана Чутура и Миливој Ћук, а сва излагања биће објављена у зборнику.
 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације