ПОГЛЕД ИСКОСА: Пола века концептуалне уметности

НАЈПОТПУНИЈЕ остварена између 1965. и 1970. године, концептуална уметност слави условно речено педесет година постојања.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Пола века концептуалне уметности

Фото приватна архива

Реч је о последњој историјској авангарди 20. века, којом се завршава пројекат модерне уметности и отпочиње постмодерна као време без било каквог преовлађујућег стила или покрета. Писцу ових редова је, међутим, дража теза о модерни која траје од импресионизма до данас, те он постмодернистичке заврзламе види само као још једно испољавање модерне.

Концептуализам се ослања на претходне и сродне правце од флуксуса, ланд-арта до минимализма, али се могу правити јасне поделе међу њима. Жреци концептуализма мислили су да ће он у тврдом облику искључиве авангарде трајати деценијама и за њих је огромно изненађење била појава сликарства крајем прошлог века, па и оног по угледу на музејско, у виду анахронизма. Папа концептуализма Јозеф Бојс се надао да уметник више никада неће узети кист у руке. Кључни појам за дубље разумевање концептуализма није латински израз концепт (нацрт, скица, идеја, појам, представа, замисао и план). Значније концептуалну уметност објашњава појам таутологија. Високо је развијен у лингвистици и математици, међутим, у философском, естетичком и уметничком смислу о њему нема објашњења ни у прилозима на интернету.

Пре било каквог разматрања концептуализма треба имати у виду дело Марсела Дишана, које претходи свему што је у тој авангарди учињено и за које је Салвадор Дали рекао да га не занима шта раде бројни надреалисти у свету, већ шта чини Марсел Дишан. Кључни и револуционарни рад протоконцептуалне уметности и инсталације је "Фонтана" из 1917. године. Изложивши писоар (пишаоницу) Дишан је извршио корениту негацију уметности, не само традиционалне већ и модерне, што још увек изазива бес у уметничким круговима. Љуба Поповић је мислио све најгоре о "Фонтани", а недавно је и један огорчени посетилац изложбе разлупао једну од бројних Дишанових реплика објекта за уринирање. Није реч само о циничном изигравању са уметношћу, већ и оличењу замрзнутости осећања, хладноћи која обележава цео концептуализам. То је уметност апсолутне нуле у осећајном смислу, са потпуним одсуством естетски лепог као и ружног. Поставља се питање да ли су ти стари и нови видови авангарде (неоконцептуализам и постконцептуализам) уопште уметност ако су лишени осећајног момента и посвећени само менталном. У уметности не треба дати предност ниједном, јер је она јединство осећања и мисли. Концептуализам је тако широм отворио врата генетској и роботској антиљудској активности, које не можемо више ни означити као "уметност", а камоли довести у поредак са хиљадама година присутном сликовношћу. Другим речима, да ли једна цигла изложена у садашњим галеријама и музејима (пост)модерне уметности, а таквих изложених цигала има на стотине, уопште има право и на који начин да се изједначи са "Мона Лизом"?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

ТРЕБА ОДАТИ ПРИЗНАЊЕ ВУЧИЋУ И СРБИЈИ, МОРАМО ЗАШТИТИ СРБЕ ОД КУРТИЈА Монтгомери очитао лекцију медијима у ЦГ о Косову и Метохији

"ТРЕБА ОДАТИ ПРИЗНАЊЕ ВУЧИЋУ И СРБИЈИ, МОРАМО ЗАШТИТИ СРБЕ ОД КУРТИЈА" Монтгомери очитао лекцију медијима у ЦГ о Косову и Метохији

У ИНТЕРВЈУУ за црногорски "Дан", Вилијам Монтгомери, бивши амерички амбасадор у СР Југославији, осврнуо се на ситуацију на Косову и Метохији.

15. 05. 2026. у 13:16

Коментари (1)

ЈУНСКИ ПРОГРАМ ТЕАТРА ХУМАНОСТИ У ЗНАКУ ПРОДУКЦИЈЕ ФОНДАЦИЈЕ MOZZART: Нове представе, књижевно вече Матије Бећковића...