КРАЈ ХЕРОЈСКОГ ДОБА КЊИЖЕВНОСТИ: Дирљиви опроштаји од Бранимира Бране Шћепановића

Лакићевић: Мајсторски израз

- У великој традицији српских приповедача, Бранимир Шћепановић има изузетно место, а добио је и светска признања. Мајсторским изразом, универзалним темама и морално-филозофским значењима, он је својим причама и кратким романима обезбедио место у класичној прози српског језика, као и у класичној, плавој едицији Коло СКЗ  - каже Драган Лакићевић.

Савић: Чувена четворка

Шездесетих година прошлог века у новијој генерацији писаца доминирала је чувена четворка: Киш, Ковач, Ф. Давид и Шћепановић. Највише хваљен од њих, и код нас, и у свету, био је Шћепановић. И најплаћенији, поготову као сценариста великих филмских пројеката. По броју превода романа "Уста пуна земље" надмашио је и М. Булатовића. Зли језици тврде да је управо Булатовић гурнуо Шћепановића у прљаву игру око наводног Кишовог плагијата. У целој причи Булатовићу ништа није фалило, настрадали су Д. Јеремић и Шћепановић.

Шћепановић није био дорастао Кишовој ерудицији и крлежијанском, полемичком нерву, па је свом бившем пријатељу послужио као боксерска врећа. Критичари који су га до јуче хвалили одрекли су га се, односно нису га бранили (ништа ново, слично ће се касније десити и Павићу). Киш му је - нема сумње - потписао смртну пресуду и збацио га са трона великог писца. Извесну рехабилитацију Шћепановићевог стваралаштва извршили су Н. Васовић и М. Ломпар. Године 2001, као прве књиге у Просветиној библиотеци "Нај", објавио сам "Најлепше приче Кишa, Ковачa, Давидa и Шћепановићa".

Био је то мој покушај да бивше другаре (симболично) окупим и на неки начин измирим - каже Милисав Савић.

Тријићева: Успех на западу

КЊИЖЕВНА критичарка Весна Тријић, која је свој докторски рад посветила прози Шћепановића, истиче да је он, "са Кишом, Пекићем и Ковачем, припадао нараштају који је у историји књижевности био прелазни - не само у поетичком смислу, већ и у смислу отварања наше књижевности према западном тржишту":

- Шћепановићево дело има великог успеха на западу, његова дела се и даље читају, прештампавају и преводе. То је сигуран сигнал да оно није превазиђено већ да и након пола века кореспондира са искуствима постојања савременог човека - а то је највише што књижевност уопште може да понуди.

Миро вуксановић: Оставио је своје књиге да се саме сналазе

Мало је српских писаца који су умели да пишу и да ћуте као што је то радио Брана Шћепановић. Имао је лепу звезду међу најбољима у својој генерацији - каже Миро Вуксановић. - Док су били заједно, гледали смо их као сазвежђе. Кад су се жестоко и безразложно сукобили, Брана је претворен у комету. На комети су исписани наслови његових књига које смо читали и волели, које су се оглашавале на десетинама језика. С тим се поносио и задовољан једно те исто понављао простодушним начином. Такав је био и у нашим проређеним сусретима, увек у пријатељству детињасто наиван као и сви заробљеници посебне доброте.
Неочекивано и нагло је оставио своје књиге да се саме сналазе. Веровао је да су себи довољна заштита. Није хтео или није умео да види савремени немар према књижевности. Није научио значења речи маркетинг. Није признавао да су поезија и роба једно. Није имао ни воље ни снаге да се буни и супротставља. Предао се страстима друге врсте и није умесно да им одајемо признање. Навеле су га, ако то није одвећ упрошћен налаз, да уста напуни ћутњом и да оде с ону страну његове Прекорнице, да се заклони острошким и суседним гредама.
Годинама је био с нама, а нисмо знали да је ту. И његово укривање је било посебно. Вероватно никад нећемо дознати колико је тајни чувао и колико је горчине у себи однео. Мислио је да ће се тако поједначити са најуспелијим ликовима из својих књига. Говорио ми је да постаје знаменит онај човек који то достигне и био убеђен да је такав подвиг њему намењен.

Такав, нескромно скроман и намерно склоњен, повремено се однекуд распитивао шта се догађа његовим романима и приповеткама и није марио кад говорим да су му књиге код њега живог постале удовице. "То ми се више допада но да ми удовице раде за успех прозе која ће кад-тад свој успех обновити", говорио је с горчином која се тешко одгонета.

Бранимир Шћепановић је јединац у савременој српској књижевности. Држао се становишта да је оригиналност материја која не може угинути и увек био спреман да се клади на своју оригиналност. "Ево, под зарок", рекао би и пружао руку. Међутим, почела се његова сумња повећавати кад му се снага почела умањивати. То је потрајало и завршило се у дому за немоћне.

Остају нам књиге "Уста пуна земље", "Срамно лето", "Смрт господина Голуже", "Искупљење". У њима је Брана Шћепановић још у прошлом веку завршио свој животни посао. Наша је дужност да у нашем веку покажемо да је такав посао значајан литерарни добитак у сваком времену.

Цењен и познат у Француској

КОЛИКО је Бранимир Шћепановић био цењен и познат у Француској, а његово дело пријемчиво за овдашњу публику, показује и податак да је представа приређена на основу његове књиге "Уста пуна земље" тренутно на репертоарима позоришта широм Француске.

Представу је режирала позната француска редитељка Жилија Види, која је уз подршку Француског министарства културе недавно именована за будућу директорку Националног драмског центра Театар "Мануфактура" у Нансију.

- Књига ме је дубоко погодила и желела сам неизоставно да је поделим са публиком - поручила је, за "Новости", Жилија Види, која је уједно у нашем разговору са жаљењем сазнала да је Шћепановић преминуо.

Фото приватна архива

Види истиче генијалност Шћепановићевог дела за које каже да је потпуно актуелно и у данашње време.
Представа је уз велико интересовање публике приказана у јануару у Витрију код Париза, а затим и у Шалону у Шампањи, да би остали датуми били отказани услед епидемије. Прва слободна прилика, када су позоришта била накратко отворена, била је искоришћена за изузетно посећене две представе у Нансију на отварању сезоне, у септембру. Види најављује да ће, с очекиваним попуштањем епидемије, на пролеће следеће године, "Уста пуна земље" наставити турнеју по француским позориштима.  Г. ЧВОРОВИЋ