ДУХОВНА СИТУАЦИЈА МОДЕРНИХ ВРЕМЕНА: О уметничкој прози о доживљајима света великог српског писца Бранимира Шћепановића
СТИД се појављује и у модерном осећању живота: када је Јозеф К. - у последњој реченици Кафкиног "Процеса" - помислио да га убијају "као пса", њему се учинило да га надживљава - стид.
Фото В. Данилов
Тешко одредиво осећање стида свакако припада егзистенцијалном апелу који је ситуиран у модерној књижевности. Јер - писао је Ками - "оно по чему се модерна осећајност разликује од класичне осећајности, то је што се ова храни моралним, а она метафизичким проблемима". Има ли, дакле, у стиду нечег што надилази човекову смрт?
У уметничкој прози Бранимира Шћепановића постоје препознатљива својства модерног доживљаја света. Његови јунаци делају попут изгубљених честица у конгломерату различитог кретања, они се често крећу на начин електрона, у правцима неразумљивим, неодређеним и необјашњивим. Јер, испуњени су нервозним импулсима страхова и комплекса, па се у њима осамљеност појављује као стање интимних ствари и духовна ситуација времена. Из највеће даљине, пак, у часовима велике угрожености, у њима одјекне понешто од далеког и друкчијег света који пребива у тамним наслагама сећања.
Фото В. Данилов
Оваква психолошка подлога свести јунак добија карактеристичан уметнички израз у необичној и нестварној радњи, у прекиданој хронологији и наглој смени планова приповедања. Као унутрашње језгро основног доживљаја живота, мотивисано се појављују реченице о странцу и о стиду. Оне обележавају скривени дотицај класичне и модерне осећајности. Лишена простирања на целину, обухватања универзума, утолико измењена, премда испуњена снажним апелима човеку, утолико очувана, класична осећајност као да ублажава урушавајући садржај вредности у модерној осећајности. Ова, пак, остаје битно одређена апелима упућеним човековој бестемељности. Као да оцртавањем моралних проблема обнавља свест о њиховом значају, стид обележава "треперење" класичних и модерних апела у егзистенцијалном и приповедном искуству.
Премда је књижевноисторијски и поетички везана за тематски и изражајни хоризонт позног модернизма, нарочито за трајне наносе егзистенцијализма, уметничка проза Бранимира Шћепановића обликује низ тематских и значењских комплекса који заузимају значајно место у поетичким и сазнајним менама књижевности последњих деценија XX века. Такво је питање о идентитету, било да се осветљава његова нестабилност, било његова немогућност, као и његово присуство у различитим видовима: унутар временске линеарности, кроз игру разлика унутар јединствених или истоветних приповедних ситуација; кроз кружење скривених (понављаних) ознака у приповедању; кроз загонетне односе између онога што је близу и онога што је далеко; кроз уланчавање аката свести као трагова саморефлексије. Ови поступци се уметнички далекосежније остварују на егзистенцијалном него на поетичком плану. Отуд је у једној приповеци, јунак откривен у немогућој а стварној ситуацији: осетио је стид који је требало да припадне другом човеку.
Тако проза Бранимира Шћепановића - на веома истанчан, продубљен и уметнички изузетан начин - проблематизује духовну ситуацију модерних времена. Јер, искуство страности - подривањем положаја идентитета, умножавањем разлика у њему, субјективизовањем стварности, раскидањем линеарног тока времена - снажно улази у постмодернистички приповедни дискурс. Но, премда изгледа као плод класичног метафизичког регистра, искуство стида - услед приповедног спајања са страношћу - делује као "модерни" одзив на успостављени и саморазумљиви постметафизички поредак. Стид - као морални и онтолошки апел - остаје слаб да би се постмодерни човек определио за њега. Али, ако се ипак тако определи, тај апел је сасвим довољан да човек умре са њим.
Препоручујемо
КРАЈ ХЕРОЈСКОГ ДОБА КЊИЖЕВНОСТИ: Дирљиви опроштаји од Бранимира Бране Шћепановића
02. 12. 2020. у 09:20
НА КРАЈУ САМ БИО УМОРАН: Последњи интервју Бранимира Шћепановића за "Новости"
30. 11. 2020. у 22:16
"ГОНКУР" ТЕЛИЈЕУ, "РЕНОДО" ЗА ЛАФОН: Додељене престижне француске књижевне награде
30. 11. 2020. у 17:10
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ВЕЛИЧИНЕ КОМАРЦА: Кина представила НОВО МОЋНО оружје - изненађује што су га приказали јавно
КИНЕСКИ мини дрон има запањујућу сличност са америчким "RoboBee" дроном.
30. 06. 2025. у 22:19
ЈЕЗИВА СЦЕНА: Деца "месечаре" на крову школе - у глуво доба се попела на врх "Татка" (ВИДЕО)
ГРАЂАНИ Прокупља, нарочито они који живе у близини Основне школе "Никодије Стојановић Татко" шокирани су открићем шта група деце ради усред ноћи...
30. 06. 2025. у 17:15 >> 17:16
РУСКИ ЛЕКАРИ ТВРДЕ: Најштетнији доручак, а Срби га често једу, кажу да не постоји ништа горе за тело
РУСКИ лекари објаснили су која је храна најштетнија за доручак. Како кажу, ту спадају „инстант“ каше које драстично повећавају ниво шећера у крви, а такође и мусли, сокови и смутији.
30. 06. 2025. у 09:24
ПРАВНИ ПОСТАО ЛЕГЛО ЗАРАЗЕ: Погледајте како нам изгледају факултети због банде блокадера (ФОТО/ВИДЕО)
УЖАСНЕ сцене могу се видети на Правном и Филолошком факултету Универзитета у Београду.
30. 06. 2025. у 20:13
"Вратити све албанске криминалце кућама" и речи Рамине бабе католикиње (ФОТО)
"СВАКИ 50. Албанац у Британији је у затвору. Албански премијер нас критикује због Брегзита и каже да је Британија 'на веома мрачном месту', тражећи места за остављање имиграната."
30. 06. 2025. у 19:33
БОРБА СА РАКОМ ДОЈКЕ Водитељка показала ожиљак испод руке, поручила: "Зарекла сам се, никад више!" (ВИДЕО)
"ПРЕ три године имала сам велику операцију дојке..."
30. 06. 2025. у 13:18
НОВИНАР БИ ЗА ОВУ РЕЧЕНИЦУ У СВАКОЈ ДРЖАВИ ЗАВРШИО У ЗАТВОРУ: Полицију и тужилаштво који раде свој посао назива “одметнути део”
ОВО што се назива новинаром Нове С у јутарњем програму изговорио је реченицу због које би у свакој држави завршио у затвору.
30. 06. 2025. у 07:38
ХАМНЕИ ПРЕВАРИО ТРАМПА: Америка гађала празно нуклеарно постројење?
ВИСОКИ ирански извори рекли су Реутерсу да је већина високо обогаћеног уранијума на локацији Фордо уклоњена пре америчког напада.
22. 06. 2025. у 10:37
"СЛАГАЛИЦА" ОВО НЕ ПАМТИ: Такмичар од беса полупао тастер
КВИЗ "Слагалица" ретко има несвакидашње ситуације током емитовања, али се необични тренуци дешавају, као и у сваком програму уживо.
29. 06. 2025. у 14:51
Најновије из рубрике
ФЕСТИВАЛ ФРАНЦУСКОГ ФИЛМА У НОВОМ САДУ : Пројекције у Културним станицама Свилара, Еђшег и Барка
НОВИ САД ће од 3. до 6. јула бити домаћин Фестивала француског филма, манифестације која већ традиционално доноси избор најзначајнијих савремених и класичних остварења из земље са јединственим и снажним филмским идентитетом.
30. 06. 2025. у 16:03
И ЖИВОТ ЈЕ ПРЕПЛИТАЊЕ ЖАНРОВА: Интервју - Режис Варњије, француски редитељ, добитник Оскара
РАДУЈЕМ се што сам у Србији и што вам доносим филм о коме, надам се, нисте много читали јер ћете тако лакше запажати глуму, детаље, сценографију, рекао је добитник Оскара и Златног глобуса, чувени редитељ Режис Варњије, отварајући минуле недеље Фестивал француског филма.
30. 06. 2025. у 07:00
ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Показати право или прикладно лице?
ПОСЛЕ "Бога масакра", очекивало би се од француске високотиражне списатељице Јасмине Резе да овај позориши комад, назван по изразу који симболише католичку пристојност у италијанској култури, буде убојитији, или бар да се одвија у (може и "изневереном") очекивању катастрофе, изазване малограђанштином Борисовог слабачког карактера (Урош Јаковљевић).
30. 06. 2025. у 06:00
ПОЕЗИЈА КОЈА ЛЕЧИ: Јелени Радовановић у Вршцу уручена престижна награда „Васко Попа“
ТРЕЋУ годину заредом престижна награда "Васко Попа" отишла је у руке жене - вишеструко награђиване песникиње Јелене Радовановић, која живи и ради у Немачкој, а стихове ствара на српском и енглеском језику. Плакету са Попиним ликом и новчану награду, коју додељују "Сензал капитал" и Град Вршац, добила је на јучерашњој свечаности, традиционално уприличеној на дан рођења славног песника у његовом Вршцу.
29. 06. 2025. у 20:00
СНАГА ДУНАВА ОД ПАМТИВЕКА ДО НАШЕГ ДОБА: Музеј науке и технике обележио дан најшире, најдубље и надуже реке код нас
ДУНАВ је по дужини другa рeкa у Eврoпи, али у Србији, у коју улази код Бездана на северозападу, а напушта је на ушћу Тимока, на југоистоку, Дунав je најдужа река. У Србији је најшири, најужи и најдубљи.
29. 06. 2025. у 18:44
Коментари (0)