ПИШЧЕВ КОВЧЕГ НА РАМЕНИМА "МУСКЕТАРА": На јучерашњи дан навршило се 150 година од смрти Александра Диме, славног француског књижевника

МОЈ отац је био мулат, моја баба црнкиња, а моји прадеда и прабаба били су мајмуни. Укратко, моја лоза почиње тамо где се ваша, господине, завршава - одбрусио је једном приликом радозналом и непристојном саговорнику Александар Дима (отац) када га је овај питао за порекло.

Фото ЕПА

Смелост и дрскост наследио је од оца Томаса Александра Диме, сина француског племића и мајке афро-кипарског порекла. Рођен у ванбрачној вези, презиме је наследио по мајци, робињи доведеној са Хаитија. Умрла је веома млада, али је син стекао достојно образовање: постао је генерал довољно одважан да се сукоби и са самим Наполеоном. Мали Дима рођен је 1802. године у Вилер Котјеу, а преминуо је на јучерашњи дан пре сто педесет година - 5. децембра 1870. у граду Ђеп, у Горњој Нормандији.

Необична и прилично туробна судбина, условљена и пореклом, пратила га је од најмлађих дана. Отац Томас умро је кад је будући писац имао само четири године, остављајући породицу у великој оскудици. Преселили су се у Париз почетком двадесетих година, таман на време да млади Дима упише права и једног дана постане јавни бележник или адвокат. Али, још у раној младости почео је да пише чланке и позоришне комаде, па је његова каријера кренула у другом смеру.

Већ тада су се постављали темељи онога што ће га у француској књижевности означити као зачетника романа-фељтона. Његов позоришни првенац звао се "Анри III и његова судбина", 1829. године. Наишао је на симпатије публике, па убрзо потом Дима пише драму "Кристин", а театру је намењена и његова прва историјска, романтична драма "Хенрик III и његов двор".

Већ наредне године и сам се нашао на попришту историје: учествовао је у револуцији после које је свргнут са престола краљ Шарл Десети, а на његово место дошао Луј Филип, војвода од Орлеанса, иначе пишчев пријатељ. Друштво је доживело прогрес, између осталог, "олабавила" је и цензура, па у то време Дима постаје један од најпознатијих и најтраженијих француских писаца. После позоришних успеха, окреће се писању историјских романа, тако да у једној години (1831) настају два дела, "Наполеон Бонапарта" и "Антоније". Деценију касније у Паризу писац, ни мање ни више, него оснива Историјски театар.

Невероватну популарност доноси му авантуристички роман "Три мускетара", смештен у живописни амбијент, пун пустоловина, са одважним јунацима. О каквом је успеху реч, сведочи пишчев утицај на многе савременике, па су историјско-авантуристички романи постали популарни у целој Европи. Писао је и есеје, кратке приче, путопис. Ипак, светску славу уз "Мускетаре" донели су му и романи "Гроф Монте Кристо", "Црна Лала", "Двадесет година после", "Краљица Марго"...

Када је Наполеон III дошао на власт, Дима напушта земљу и путује по Белгији, Русији и Италији, где је основао и часопис "Независност". Ипак, после десетак година враћа се у отаџбину, а његови биографи сведоче да је имао бар четворо ванбрачне деце, међу којима је најпознатији Александар Дима син, аутор чувене "Даме са камелијама" и "Афере Клеменсо". Буран и занимљив живот, подразумевао је не само авантуре и путовања, већ и многобројне љубавне афере.

Имао је један брак са глумицом Идом Ферије (без деце), али уз њу, како се говорило, и четрдесетак љубавница! Хедониста по природи, приуштио је себи чак и дворац који је назвао по свом делу - Дворац Монте Кристо. Сопствени наслови су га инспирисали да покрене и новине, дневни "Мускетар" (посвећен уметности и књижевности), и недељни "Монте Кристо". Нажалост, године раскалашног живљења коштале су га живота. Претпоставља се да је умро од последица сифилиса.

Преминуо је 5. децембра 1870. године, шест месеци после 68. рођендана. Његово тело покопано је поред родитеља, изван Париза. Иако је још за живота стекао огромну популарност, а његова дела преведена на више од стотину језика, постајући инспирација за две стотине филмова - због свог "црног" порекла није могао да почива поред других великана, попут Виктора Игоа и Волтера у Пантеону. Ипак, ту неправду исправио је 2002. године француски председник Жак Ширак, на прослави два века од Диминог рођења. Његове земне остатке просуо је у маузолеј Пантеона, а у "епској погребној церемонији", ковчег су носили мушкарци одевени као мускетари.

ПОСЛЕДЊЕ ДЕЛО - "ПОСЛЕДЊИ КОЊАНИК"

ЗАНИМЉИВО је да је Димин последњи, незавршен роман штампан у Француској 2005. године под називом The Knight of Sainte-Hermine. На енглески језик је преведен под називом "Последњи коњаник" (The Last Cavalier). Радња романа одвија се у време Наполеонових ратова и има све особености пишчевог рукописа који му је донео светску славу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације