ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Конкурс и дискриминација

НА сајту Уједињених нација објављен је позив за достављање понуда потенцијалних учесника на Конкурсу за архитектонски пројекат Београдске концертне дворане, на енглеском језику.

Фото лична архива

Путем интернета заинтересовани могу да се пријаве за претквалификацију, након које би, уколико прођу тријажу, шест-осам кандидата могли бити позвани да учествују на будућем архитектонском надметању. Али, конкурс за Београдску филхармонију расписала је још 2016.

Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу града, он је спроведен и награде подељене.

Након откривених кардиналних пропуста - првонаграђени рад је сличан Опери у Ослу, а награђени пројекти крше урбанистичке услове заштићеног новобеоградског Блока 13 јер на том простору предвиђају изградњу стотине хиљада квадрата облакодера комерцијалне садржине - конкурс је поништен. Али, уместо новог јавног, отвореног и анонимног конкурса, на интернету је објављена информација која отвара многа питања.

Уместо конкурса на којем се врши рангирање учесника према квалитету њихових пројеката, јавности непознати жири расписивача врши селекцију кандидата према њиховој финансијској моћи. За учешће у селекцији, кандидати су обавезни да годишње остваре на сличном архитектонском пројектовању минимално четири милиона долара и обезбеде гаранцију вредну 10 милиона долара, за сваку појединачну рекламацију. Неколицина најмоћнијих биће одабрани да учествују на конкурсу за несразмерно условима ниску награду 20.000 долара.

Дискриминаторно и неконкурентно, у распису конкурса изузета је из конкуренције британска фирма "Аруп", наведена као будући реализатор пројекта акустике ентеријера?!

Према Закону о јавним набавкама, наручилац је обавезан да обезбеди конкуренцију, једнак положај свих привредних субјеката, без дискриминације, а набавка не сме да буде обликована са намером избегавања примене овог закона или избегавања примене одговарајуће врсте поступка јавне набавке, или са намером да одређене привредне субјекте неоправдано доведе у повољнији или у неповољнији положај. Надаље, наручилац је дужан да омогући што је могуће већу конкуренцију и не може да уређује услове који би директно или индиректно значили националну, територијалну или личну дискриминацију међу привредним субјектима, односно, дужан је да одреди једнак положај свим субјектима.

Међутим, држава се определила за изузетак и организацију конкурса уступила Уједињеним нацијама, што изазива сумњу јер није јасно да ли је испуњен услов да организатор у потпуности финансира наведену набавку и наведени конкурс?

Србија је способна да самостално спроведе отворени, јавни, анонимни, међународни архитектонски конкурс за архитектонско дело националног значаја, транспарентно, конкурентно, без дискриминације учесника, на српском језику, уз подршку домаћих струковних удружења и медија. За то још увек није касно.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације