ВУК ЈЕ ЗНАО ДА РАЗГОВАРА СА ЕВРОПОМ: Професорка Љиљана Пешикан Љуштановић поводом награђиване књиге "Пишем ти причу"
РЕФЛЕКСИ усмене књижевности и традиционалне културе у писаној књижевности и савременој култури Срба - гласи поднаслов књиге "Пишем ти причу" ("Академска књига") која је Љиљани Пешикан Љуштановић недавно донела два важна признања: награду "Ђорђе Јовановић" Библиотеке града Београда, те награду Вукове задужбине за науку.
Уједно, овај поднаслов у великој мери описује и предочава једну од животних и професионалних преокупација ауторке, професорке на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (од октобра у пензији).
Већ први међу есејима од којих је ауторка истакла и исписала своју причу, бавећи се аспектима идентитета и њиховим обликовањем у српској књижевности (истражујући у оквиру истоименог пројекта), насловом "Од обреда и игре до позоришне сцене" - такође умногоме сажима предмете и теме у њеном фокусу. Поред лутке као многозначне речи и као предмета обожавања, обредног, или предмета предвиђеног за игру, прави јунак ове приче је свакако Вук Караџић.
- Вук је одувек моја велика инспирација - наводи Љиљана Пешикан Љуштановић. Професорка која је својом ерудицијом и самосвојним педагошким приступом обележила генерације студената књижевности усађујући им жеђ за сазнавањем, као суштинску Вукову особину истиче управо огромну способност учења и непрестано, доживотно жудно стицање знања:
- Није Вук случајно ушао у највише интелектуалне кругове Европе. Напротив, он је знао да разговара са том и таквом Европом, дошао им је са моћном причом и понудио сведочанство о нашој усменој традицији у тренутку када је и научна парадигма томе одговарала. Иако његово школовање није било систематично нити формално, фасцинантна је била дубина и ширина његовог знања, он је у своје време рекао ствари које су научници тек много доцније експериментално доказали и потврдили. Мит о неуком сељачету тек је делимично тачан, у тренутку приспећа у Беч Вук је био господичић са белом краватом. Он је фес ставио у времену европске фасцинације Истоком - једноставно је носио капу која се најбоље види.
Покушаји дискредитације, деградације, чак опањкавања Вука и умањивања његовог значаја, колико год бесмислени и унапред осуђени на пропаст, сведоче о томе да живимо у доба апсолутног аматеризма где се расправе воде међу лаицима на друштвеним мрежама - али и о трагичној склоности српске културе ка поделама, сматра професорка:
- Озбиљна култура мора бити способна да прихвати више различитих концепата, баш као и више различитих дијалеката. Ми стално бирамо и водимо интерне ратове, уместо да схватимо да национална култура значи: и средњовековна и народна књижевност, и Доситеј и Вук... У духу подела јесу и покушаји "демаскирања" наше културне историје, попут напада на Вука или Његоша, који је такође предмет апсурдних покушаја да му се јавно "пресуђује", и увек је то полемисање на ивици скандала, попут личног обрачуна са прецима. А Вука нити треба обожавати нити раскринкавати, или избацивати, већ га треба озбиљно проучавати и читати. Његов је "Српски рјечник" чудесна, толико проучавана а и даље непрочитана књига, о којој, поред осталих, сјајно пишу Марија Клеут, Нада Милошевић Ђорђевић, Миро Вуксановић, који је "Рјечник" доживео као роман...
Управо су Вуксановић и његов "Азбучни роман у 878 прича о ријечима" предмет једног од есеја Пешиканове, која вели:
- "Семољ гора" је велики роман, фасцинантна прича о преливању културног идентитета и повезивању новог и старог, о речима које претрајавају културу, загледање у језичке поноре. Код толиких померања у простору, сеоба, искорењивања, језик, онај који смо научили од мајке, ваљда је једина отаџбина коју имамо и на коју можемо рачунати.
Суштински заинтересована за усмену књижевност, то немерљиво огромно и још неишчитано наслеђе, Љиљана Пешикан Љуштановић сматра да је најбитније одржа(ва)ти културни континуитет и свест о бављењу традицијом, усмерену на "ишчитавање" начина и путева којима се она преноси, наслеђује, оплођује, рефлектује, присваја и бива присутна - или пак знаковито одсутна из модерне културе и прича.
- Само треба читати, увек има шта да се чита, и то изванредно, и поезија и проза, читање јесте простор самосагледавања, одмора, предаха - говори професорка која предано чита, од народних бајки до жанровске, фантастичне литературе чији је посвећеник, и о књигама једнако посвећено пише, уводећи многе будуће стручњаке у свет књижевности, науке о њој, читања и размишљања о прочитаном.
ТЕАТАР И ОМИЉЕНЕ ДРАМЕ
ДОБИТНИЦА и Стеријине награде за театрологију, Љиљана Пешикан Љуштановић увек се враћа још једној својој животној љубави - театру. Памте се изузетни есеји које је изговарала на округлим столовима поводом представа на овом фестивалу, а у награђеној монографији бави се и рефлектовањем и изокретањем бајке у драмама Милене Марковић и Биљане Србљановић, код које проналази анти бајку. Неприкосновеном Стерији, придружује Нушића, Ацу Поповића, драме Симовића, Михиза и Виде Огњеновић, те Душана Ковачевића, кога управо изнова открива новим ишчитавањима.
МАКРОН СВЕ ИЗНЕНАДИО: Ево шта каже о преговорима са Путином
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон рекао је да не искључује могућност преговора са руским председником Владимиром Путином „када контекст дозвољава“.
17. 11. 2024. у 21:03
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
ДА ЧОВЕК НЕ ПОВЕРУЈЕ: Погребни бизнис - ево чиме се Легија бави у затвору
ТАЈ посао му је плаћен.
18. 11. 2024. у 15:42
Коментари (0)