КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Драгуљи речи - Радован Бели Марковић, "Стојна ветрењача", СКЗ, Београд 2020.

Нови роман Радована Белог Марковића "Стојна ветрењача" инспиративан је за пасиониране читаоце и књижевне зналце јер нуди различите могућности тумачења.

Фото: Приватна архива

Он се, наиме, може анализирати с многих аспеката из неколико разлога. Најпре зато што је реч о врло сложеном делу мозаичне композиције. Слојевитост тог дела спознајемо већ на плану приповеданог места које и јесте и није. Из ранијих дела овога писца знамо за Бело Ваљево, Горњу и Доњу Псачу, село Ћелије, али знамо и да та места немају много, готово ништа, са стварним географским координатама, а да заправо припадају пределу маштенског, свету у коме све се "канда беласа и помало лебди", како то воле да истакну старије књижевне колеге које се баве делом овога писца.

Слојевитост се огледа и у приповеданом времену јер ни ту, у ствари, није реч о једном, конкретном временском одсеку. Иако знамо да се у "Стојној ветрењачи" приповеда о догађајима с краја деветнаестог века, али о неким из двадесетог, закључујемо о својеврсној еластичности тих временских граница, јер приповедач задире и даље у прошлост, у нешто даљу српску историју, а ако читамо пажљиво, с разумевањем у стил овог писца, на другим плановима овог романа спознаћемо да се у њему на врло специфичан начин, асоцијативно, понекад и црнохуморно, приповеда и о нашој садашњости.

Његова сложеност огледа се и на плану језика. Ефекат те сложености, како су уочили тумачи средње генерације, а особити најмлађи њени тумачи, може бити следећи: читалац ће, или сневољен о обесхрабрен, брзо затворити ову књигу и завући је негде где му не допире поглед, како га она не би подсећала на његову немоћ, док ће друга врста читалаца засукати рукаве и неће им пасти на памет да одустану. То су они читаоци који знају да се у речничком мајдану Радована Белог Марковића сигурно долази до највреднијих драгуља - оних који постоје само ту и који су настали најпре као резултат великог дара овог писца, његових могућности да спајањем скоро неспојивог, гради јединствене оказионализме, "белизме", како их је назвао проф. др Милош Ковачевић, али и таложењем пишчевог изузетно великог и разноврсног читалачког искуства.

Резултат тог великог читалачког искуства, али не само њега, јесте то што су, поред аутохтоних, и многи јунаци светске литературе постали и јунаци прозе Радована Белог Марковића. Тако се у "Стојној ветрењачи" доктору Суботи враћају неотворена писма која је упутио мадам Шоша, оној из "Чаробног брега".

У овом роману најнеобичнијег савременог српског писца, као и у другим његовим делима, уочавамо изузетну идејну сложеност и загонетност. Њоме су се, наравно, бавили, сви тумачи овога писца, али чини се да су млађи књижевни посленици најближи истини. Можда зато што, природно, немају искуства са неким другачијим временима у којима је било јасна трошност дела људских руку, па и духа, у односу на свет и проток времена или пак нису у стању да здраво за готово узму к знању да је залудника увек било и биће, већ припадају неким посве другачијим временима. Онима о којима је имплиците реч у овом роману.

Ако смо само пажљиви, а уколико са овом књигом у руци посматрамо свет - разумећемо да је то "залуд предузеће" залуд само у односу на стварност, тј. на "мртварлук" стварности, а да је стојност те ветрењаче чија се "крстолика витла" ипак окрећу, иако овде "дашка ветра ниоткуда нема" - неупитна. "Стојна ветрењача" је у свом опстојавању специфична "скривница", повлашћен простор у којем могу бивати само они који се разумеју у књижевност и њене високе домете, као и они који у књижевности живе. Зато, будите у њој, читајте, причајте једни другима и чекајте да куга прође.

Препоручујемо

Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Минијатуре велеграда - Васа Павковић, "Ехо Београда"

15. 12. 2020. у 17:11

Култура

0 2

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Изолација није слобода - Драган Станишић, "Пароброд у житу"

01. 12. 2020. у 17:33

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - РАЗЛАГАЊЕ ВРЕМЕНА: Дарко Даничић, "Носталгија за бескрајем" (Бајкал - Алтај - Непал)

10. 11. 2020. у 19:14

Култура

0 4

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - МЕТАФИЗИЧКО УЦЕЛОВЉЕЊЕ ПОЕЗИЈЕ: Мирослав Алексић, "Арапски капричо"

27. 10. 2020. у 20:12

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације