ОСТРВА РЕДА У МОРУ НЕРЕДА: Која је улога институција културе

Без библиотека, култулошка перцепција света, па и читава словесност, изгубили би своју најзначајнију институционалну раван.

ОСТРВА РЕДА У МОРУ НЕРЕДА: Која је улога институција културе

Фото: З. Јовановић

Без папируса, клинастих плоча, рукописних и штампаних књига, без дигиталних записа, нема ни објективног ума. Замишљам да ће и интелигентни живот будућности, у свом настојању да апсорбује инерцију, да манипулише свим ограничавајућим параметрима, бити организован као једна врста космичке библиотеке, чија ће мултидисциплинарност и умреженост створити спољашње претпоставке за трансцендирање објективације, за поступно освајање апсолутног знања.

С друге стране, свестан сам да, као део културолошког егзоскелета, и библиотеке знају да умртвљују, ограничавају, утамничавају. Не треба сметнути с ума Ничеово упозорење да је некреативно памћење деградација на ниво складишта историјских архива и да, као таква, води у декаденцију, у губитак виталности. Можда звучи превише оптимистички, али стваралачки пулс библиотечког живота требало би да установи разлику између "лошег, издајничког заборављања" и оног "позитивног, креативног", које је нека врста регенеративне силе, привилегије. Ако креативно заборављање разумемо као активну моћ, као способност позитивне инхибиције, онда расту изгледи да прошлост неће постати гробар садашњости и будућности.

Питање на које засад нема одговора (које, уосталом, још није ни ваљано постављено), гласи: Како да непатворене креације преживе судар са хијерархијски организованим, а тиме и, мање или више, урушеним начелима живота?

Осећање "нелагодности у култури" није, како сугерише психоанализа, резултат себичлука, доживљаја културе као претње властитом ужитку, већ жала, потиштености, па и зебње пред стихијском снагом институција, пред надмоћи квантитета и спољашњих мерила над истинским духовним вредностима.

Али у једном тренутку институције културе постају пресудне. Оне треба да афирмишу сврсисходну стваралачку енергију, да пошаљу сигнал да се аутентични садржаји живота уважавају и вреднују и да шићарџијски интереси више не пролазе. Ако се то деси, онда имамо видљиве индикаторе конструктивног друштва.

Није лако стићи до увида у унутрашње језгро стваралаштва, где се одвија истинска драма у односу између личности и културе. Ова драма не може бити решена унутар институција. Али институције могу да створе амбијент у којем се владајући културни обрасци не супротстављају стваралачкој слободи личности.

Свеопшти социјални кодови награђују послушност, репетитивност, конформизам, лењи конзервативизам, а кажњавају побуну, инвенцију, утопијске визије. Аутентична култура - која превладава силе инерције, која побеђује ропске моћи објективације - постоји само на махове, обликујући просторно-временска "острва реда у мору нереда". Али и тада је она мука и тегоба на путу ка екстази унутрашњег и спољашњег смисла.

Трагедија културе је у томе што је у њој дух - да би могао да буде регистрован и објективиран - обично принуђен да се отелотвори у осиромашеним предметно-симболичким облицима. То је "култура ћутања", која дестимулише комплексне и вишеслојне ставове, приклањајући се владајућим очекивањима, настојећи да спољашњом етикецијом кокетира са неаргументованим ставовима, лажним компетенцијама и танким знањима привилегованих слојева друштва.

С друге стране, задатак институција културе је у томе да то осиромашење буде што је могуће мање.

Као филозоф, морам да кажем: за овакво стање ствари одговорна је и филозофија, којој данас недопустиво измиче свест о посустајању будућности, а поготово свест да је управо филозофија саучесник тог посустајања, да је потпомогла у гушењу екстазе мисаоних прегнућа, трагања за излазом, за новим пољима значења. Редукованих хоризоната, поводљив и нестрпљив, куртоазан и равнодушан према истини, правичности, лепоти и трансценденцији, жељан спољашњих признања, ментално аутоанестезиран, данашњи "филозоф" постаје све суздржанији, задовољавајући се пригодним радовима у којима презентује "схватања овог у делу оног". Потера за "успехом" угушила је најзад и потпуно критичко-синтетички инстинкт.

Да бисмо превладали стање које Тојнби назива "стадијумом прелома и експанзије" - када стваралачка мањина губи способност деловања и претвара се у елиту која стоји изнад друштва, управљајући њиме не снагом духовног ауторитета, већ физичком силом - потребна је синергија мудрости и вештине, једна посебна врста разборитости. Без фронезиса увек постоји само синергија "ускогрудости и егоизма владајуће елите, са лењошћу, незнањем и конзервативизмом пасивне већине". А то је стање које омогућава да демагошка и институционална злоупотреба магловитих и вишезначних апстракција обично лако излази на крај са настојањима да се обликују дубоки и широки увиди у склоп ствари и у задатке живота.

(Председник УО Народне библиотеке Србије)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

ТРАМП ПОТПИСАО НАРЕДБУ 13219: Дејтонски споразум и Резолуција 1244 се морају поштовати

ТРАМП ПОТПИСАО НАРЕДБУ 13219: "Дејтонски споразум и Резолуција 1244 се морају поштовати"

ПРЕДСЕДНИК Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп продужио је данас ванредно стање на националном нивоу у вези са Западним Балканом, у складу са Законом о међународним ванредним економским овлашћењима, објављено је данас на сајту Федералног регистра САД.

24. 06. 2026. у 17:38 >> 17:45

УДАРНО: Зеленски тврди да је Лукашенко прихватио ултиматум

УДАРНО: Зеленски тврди да је Лукашенко прихватио ултиматум

КОМУНИКАЦИОНА опрема за коју Украјина тврди да је помагала у подршци руским нападима дронова са територије Белорусије престала је да ради, рекао је председник Украјине Владимир Зеленски новинарима данас, неколико дана након што је издао ултиматум белоруском председнику Александру Лукашенку.

24. 06. 2026. у 18:41

Меси питао хрватског фудбалера: ДА ЛИ СИ НОРМАЛАН, он каже: Угасио сам га!

Меси питао хрватског фудбалера: "ДА ЛИ СИ НОРМАЛАН", он каже: "Угасио сам га!"

СА ДВА гола у победи Аргентине над Аустријом, капитен "Гаучоса" је оборио чак четири рекорда Мундијала, од којих је најбитнији онај да је постао најбољи стрелац свих времена на Светским првенствима. Кота "18" - тренутна.

23. 06. 2026. у 16:05

Коментари (0)

Климатске промене су одговорност свих актера друштва