ДА се у свету лирског субјекта ствараоца с протоком времена увећава потреба за ослушкивањем и разумевањем невиности биљног и животињског света чија емпатија је већа од људске, и у вечитом трагању за лепотом, насупрот прикупљеном, узалудном искуству, са кристалисањем посве јасних мисли које се могу трансформисати из страшног у лепо - од константне мисли о различитим појавима смрти, чији посао никада не остаје недовршен, па све до цветања руже, љубави и значаја сањарења, које је попут "серума против насиља песимизма", сведочи збирка поезије Томислава Маринковића "Шта о нама мисле анђели" ("Архипелаг", Београд 2024).
15. 01. 2025. у 11:50
Коментари (25)