ИНТЕРВЈУ Предраг Гага Антонијевић: Свет мора да крене у потрагу за добротом, људи ће у "Дари" видети потребу да живот може да опстане

ГОДИНУ за нама која је глобално зауставила човечанство у многим сегментима живота, а нарочито у области културе и уметности, редитељ Предраг Гага Антонијевић може да упамти по великом успеху.

Фото П. Милошевић

Његов нови филм, ратна драма "Дара из Јасеновца", у свим категоријама, ушла је у трку за награде Златни глобус и Оскар, а у фебруару почиње њено приказивање у америчким биоскопима.

Давид Глосер, директор моћне дистрибутерске компаније "101 Студиос", записао је у званичној најави за приказивање "Даре" у Америци: "То је први играни филм који разоткрива злочине ноторно бруталног концентрационог логора Јасеновац. На нама је одговорност да испричамо ову невероватну причу, и осећамо се привилегованим да америчку публику упознамо са овим филмом".

У разговору, за "Новости", Антонијевић говори о значају филма на који је Србија чекала 75 година, вратима која су се отворила да свет види причу о јасеновачким новомученицима, надама у години која је пред нама...

* Колико је за приказивање "Даре" у Америци важна препорука угледног познаваоца филма, као што је Глосер?

- Врло је битна, зато што је уз Глосера још око тридесет људи из компаније "101 Студиос", који се баве разним апектима процеса дистрибуције филма, морало да гледа нашу "Дару". И сви су изузетно реаговали, стварно су заволели овај филм. За њих је нарочито занимљиво да се отвори тема Јасеновца, јер многи од њих никада нису чули за тај логор смрти. Сада на неки начин сматрају и својом мисијом да се та прича приближи америчкој и светској публици.

* Рон Бркле, још један утицајни човек, врло је емотивно поручио америчкој јавности: "Дирнула ме је непозната прича о Дари из Јасеновца, која се у Хрватској суочава са хорором у доба Холокауста. Верујем да ће гледаоци ценити умешност која је употребљена да се кроз очи малог детета ова истинита драма убедљиво исприча"...

- Рон Бркле је први гледао "Дару", и заиста је врло емотивно реаговао. Он је и стао иза нашег филма, његова препорука за "101 Студиос" била је пресудна. Бркле ми је пријатељ преко двадесет година, али то у овом случају не значи много - да му се "Дара" није допала, ништа се од овога не би догодило. Његове речи су велика подршка нашем пројекту, и потврда да ће свет разумети размере злочина и страдања у Јасеновцу.

* Да ли сте се надали да ће "Дара" већ у старту бити тако лансирана?

- Када смо почели да стварамо овај филм, а томе има више година, одлучили смо да га на неки начин базирамо на Америци. Професор Мајкл Беренбаум, један од водећих светских стручњака за тему Холокауста, који је извршни продуцент "Даре" и главни консултант, од првог дана је са нама, од почетка писања сценарија, снимања, монтаже... Ми смо проценили да једна оваква прича треба да крене из Америке ка Европи, а не из Европе ка Америци. Када је филм снимљен показали смо га неким дистрибутерима, и "101 Студиос" је одмах реаговао. Тај договор смо направили још пре пет месеци, али смо га тек ових дана обелоданили, јер је то био маркетиншки потез ове куће - да се све око "Даре" концентрише у време Златног глобуса и Оскара. Добили смо велику и значајну дистрибуцију у Америци, јер "101 Студиос" има уговор и све његове филмове по свету приказује Universal Pictures. То је једна заиста вансеријска, уникатна ситуација за српски филм уопште, и утолико смо срећнији што "Дара" има тај "ветар у леђа".

* Ваша прича о Аушвицу на Балкану и страдању српске деце надилази национални оквир трагедије. Да ли управо тиме актуелизујете злочине у Јасеновцу?

- Врло је важно бити свестан да се у неким земљама фашизам поново рађа у различитим облицима, и да је дискриминација људи на основу вере, боје коже и сексуалног опредељења и те како присутна. Видели смо да ће у Америци 2020, осим по пандемији остати запамћена и по једном невероватном моменту, снажном буђењу Афроамериканаца. Тај расизам је веома присутан у земљи која је, иначе, вертикално врло пропусна, али и конзервативна. Побуна која се догодила поново нас подсећа да је веома важно враћати се на теме фашизма, актуелизовати доба Холокауста и образовати младе људе о тој страни историје.

* У делу хрватске јавности "Дара" је на "невиђено" већ подигла "духове", а ви сте ову причу успели да испричате непристрасно.

- Најважнија је чињеница да смо ми у филму јасно раздвојили усташтво од хрватског народа, јер усташе јесу били Хрвати, али Хрвати по дефиницији нису усташе. Мислим да је то до данашњег дана врло важно запамтити. Несрећа је у томе што хрватска политичка сцена није спремна да се суштински одрекне Независне Државе Хрватске - стално прилази усташтву на разне начине, и поново кокетира с њим, поготову пред изборе. То ће се читавој земљи, пре или касније, сигурно обити о главу. Јер, не може се ући у Европу и у друштво цивилизованих народа, а да се на дуже стазе и без последица не одражавају те вредности.

Сцена из филма "Дара из Јасеновца" / Фото Промо/Гага Антонијевић

* Шта би савремени свет могао да препозна у "Дари" као хуману идеју и наду?

- Основ ствари је да не можемо да решимо све светске проблеме, али појединачно сви можемо да будемо бољи људи - да једни у другима тражимо добро, а не зло. "Дара" је, пре свега, прича о животу, потреби да људски живот опстане, иако говори о томе како су нас убијали. Мислим да је врло битна та духовна црта целе драме о Јасеновцу, она враћа веру да ћемо као људска раса ипак опстати.

* Јесу ли људи у време пандемије постали бољи?

- Људи су у страху и у паници да сачувају живот и егзистенцију. Ућутали су се, повукли у сопствене проблеме, а да ли ће нас то учинити бољим, не знам. Верујем да ће, кад пандемија мало попусти и прође, доћи до неке експлозије одушевљења и весеља, као лудих двадесетих година прошлог века, после Великог рата. Та радост ће врло кратко трајати, зато што ће економије у свим земљама и даље подносити тешке последице, и неће нам скоро бити боље.

* Као човек који је у вери, шта бисте нам написали као божићну честитку?

- Рекао бих да спокојство треба тражити унутар породице и блиског окружења, али и у једном духовном процесу и искупљењу. Јер, у процесу не постоји велико финале да ћемо нешто досегнути - он траје, и једног тренутка стане. Али док траје, свако од нас треба вечно да се труди да буде човек добре воље у односу на остатак људске расе. На дан рођења Исуса Христа посебно бих подсетио да не заборавимо јасеновачке новомученике. У Јеванђељу по Луки (20. поглавље, стих 38.) пише: "А Бог није Бог мртвих, него живих, јер су њему сви живи". Када се сетимо јасеновачких жртава треба на то да мислимо.

ДВАДЕСЕТ ПЕТ ХИЉАДА АДРЕСА

* Колико је "Дара" реално близу Златном глобусу или Оскару?

- У конкуренцији ће бити много генијалних филмова и аутора, и ја чак и не идем тако далеко да размишљам о наградама. Пресрећан сам што смо ми већ дошли до циља - "Дару" ће видети свет, бићемо присутни у причи око Златног глобуса и Оскара, а двадесет пет хиљада ДВД-јева је већ отишло на адресе по Америци - за чланове академије, Screen actors guild, Directors guild, медијске куће, разна удружења, асоцијације. Цела та прича, плус биоскопска дистрибуција, презентација филма, продаја по целом свету. Професор Беренбаум је организовао и да "Дара" крене по универзитетима, на којима ће се отварати дебате на тему Холокауста. Млади људи који се образују широм света упознаће се са страдањем Срба, Јевреја и Рома у јасеновачком логору, и та мисија овог филма је можда чак и најважнија.

Препоручујемо

Култура

0 0

СРБИ НА КОСОВУ СУ КАО У ЛОГОРУ: Гага Антонијевић о премијери "Даре"

04. 12. 2020. у 09:40

Култура

0 1

ПУТ ДО ВРХА ЈЕ УВЕК ГОРАК И ТЕЖАК: "ТВ Новости" на снимању серије "Певачица" аутора Наташе Дракулић и Предрага Гаге Антонијевића

18. 10. 2020. у 10:38

Култура

2 10

САЊАМ ДА ДОБИЈАМ ЗЛАТНИ ГЛОБУС: Биљана Чекић (13) из села Срефлије, јунакиња филма "Дара из Јасеновца"

01. 01. 2021. у 14:00

Култура

7 13

ИНТЕРВЈУ Игор Ђорђевић: У злу се даље од Јасеновца не може, не смемо окретати главу од монструозних злочина

02. 01. 2021. у 11:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације