ЉУБАВ МЕ ПОКРЕЋЕ И ДАЈЕ МИ СНАГУ: Последњи интервју Бисерке Цвејић за “Новости”

ЖЕЛЕЛА је да буде болничарка или часна сестра. А постала је принцеза светске оперске сцене. Очаравала је људе широм света својим непоновљивим мецосопраном. Даровала их ведрином и усрећивала својом бескрајном добротом.

Фото И. Маринковић

- Срећа је потпуна само онда кад је поделиш са другима, каква би била и да ли би се могла тако назвати да човек у њој самује - рекла је Бисерка Цвејић, на почетку последњег разговора за "Новости" 2018. године.

Једна од највећих оперских дива тада је прославила 95. рођендан, пет и по деценија бисерне каријере, којој је придодала, исто тако блиставих, двадесет година професуре на Факултету музичке уметности у Београду и Уметничкој академији у Новом Саду.

За то време изнедрила је многе велике певаче којима је подарила свој раскошни таленат, али се ни данас не предаје надолазећим годинама. Зрачи готово истом енергијом и шармом као да ће управо пред публику Метрополитена, миланске Скале, Бечког државног театра..., и свих могућих светских сцена на којима је наступила у 1.800 представа и остварила готово стотину улога. Учини се, на тренутак, да је пред нама она Бисерка којој је дарован маратонски аплауз од 24 минута, а завеса се подизала - 58 пута.

Дочекала нас је у својој кући, на београдском Дедињу, озарена и духовита. Чудесна и чаробна. И вазда јој је кућа пуна, као некад кад се она врати са концерта, а њен супруг Душко узме гитару и крену - бећарци. И стално смишља где ће и како ове зиме, да ли у завичајну сунчану Далмацију или у госте својим бившим студентима.

- У Далмацију ћу, не намеравам да пропустим ни ову годину - говори, прелиставајући књигу о изузетним женама Србије, коју су објавиле "Новости", а у којој је и она заслужено ушетала већ на прве стране.

- Желим да мојим Далматинцима покажем ћирилицу. Да, ћирилицу. Ово је стварно лепо.

Отуда, из Далмације, из маленог крила Јасенице, кренула је бисерна Бисерка. Две године је имала када су се њени родитељи и браћа запутили у свет. Отац, морнар, бацио је сидро породичног брода у белгијски Лијеж. Плаветнило Јадрана све је чешће мењао за дубоко рударско окно у којем је и настрадао. Бисерка се сећа те трагедије и носи је у себи читавог живота, као жар. Била је увелико основац и први певач у дечјем црквеном хору.

- Била сам сасвим свесна да се жртвовао за нас, децу. За наше удобније детињство - сећа се. - А живели смо у сиротињи и муци. Али то нас није спутавало да се волимо, већ нас је подстицало да се изборимо. Суров живот бруси и чини нас бољима. Чини нас таквима да оно што имамо поделимо са другима, мада сам ја понекад у томе и претеривала. Остајала сам без капута, без обуће. Тако је било, кад други нема, дај му. И то ме и сад држи. Срећна сам кад имам шта да поделим.

После рата у коме је доспела и до логора - на срећу, нису је дуго задржали, јер је била немирна, прави ђаво - Бисерку је, прича нам, срце вукло Југи. Просто је жудела да се врати. Шармирала је једног америчког официра, коме се допадала, да је кришом убаци у вагон за Југославију. Обећала је да ће се брзо вратити, а знала је да неће.

- Да у возу има слепог путника, био је упућен само један машиновођа. Доносио ми је понешто да поједем, јер је путовање тада од Белгије до Југе било дуго, дуго - говори кроз смех, а читава кућа звони. - Загреб је била прва станица, ја излазим, свима сам сумњива. Па, ко би још тако путовао... Ипак, пустили су ме и, после само једне ноћи проведене код маминог брата, поново сам била у возу. Али за Београд. Имала сам адресу једне госпође Наде на Дорћолу. Она је после рата боравила у Белгији, са певачком групом Мирослава Чангаловића. Лепо сам закуцала на њена врата. Обе смо биле срећне. Са Надом сам отишла у "Лолу", па у Конференцију омладине. Председник је био Рато Дугоњић. Каже он мени: "Ти, Бисерка, да се упишеш у партију." Иди, каква партија, шта ће мени то, а и вама ћу бити само од штете, одговорим Рати. И тако се извучем.

Уписала се на Музичку академију у Београду. Ту је упознала супруга Душка Цвејића, који је истовремено студирао и медицину. Академију су заједно завршили, а Душко је специјализирао оториноларингологију.

- Заљубили смо се, волели смо се, венчали, провели најлепше дане - говори озарено оперска дива. - Он је био велики човек. Нема оног коме, као лекар, није помогао без иједног динара. И морам то да кажем: трпео је због моје каријере, али нас је наша љубав више од пола века чувала и сачувала нашу везу, од првог дана до његовог краја. И, видите, ја мислим да је љубав у корену свега. И данас она мене покреће и даје ми снагу да лепо старим. Ја не разумем и никада нисам разумела људе који не умеју да воле. Не разумем никог ко каже - мржња. Каква мржња? Коме је она срећу донела.

И Душан је с њом пропутовао свет, пратио ју је на концертима, чекао да одслужи двадесетогодишњи рок у Бечкој државној опери. О томе Бисерка највише воли да говори.

- И издржао је - каже нам. - А да му је било лако, није. Он, Србенда, а братија, мало-мало па пита: "Где ти је жена, шта ради, што је нема?" Многа искушења су одасвуд вребала, али смо све поднели. И кад сам завршила каријеру, од нас није био нико срећнији. Били смо све једно другом. Достојанствено је отишао, и ја, као што сваки човек док је жив има жеља, желим једно - да достојанствено трајем до краја.

ТИТО И ЈОВАНКА ПАЖЉИВО СЛУШАЛИ

- ПЕВАЛА сам Титу и Јованки, што да не... Свако ко је у уметности у њихово време нешто значио, наступао би пред њима поводом неког празника. А да ли су волели оперу, не знам. Знам да су пажљиво слушали. Било је то време када су политичари редовно долазили у позориште - каже нам Бисерка.

БИСЕРИ У КРУНИ КАРИЈЕРЕ

НЕ броји награде Бисерка Цвејић у бисерној круни каријере. И не показује их. У њеној кући важнија су људска лица. Жива и на фотографијама. Зна се, ипак, да је награду за животну дело "Доситеј Обрадовић" добила када је у Народном позоришту у Београду обележила 90. рођендан. Неколико година пре тога, Француска ју је одликовала својим највишим орденом - Легијом части.

Препоручујемо

Култура

1 8

ОТИШЛА ОПЕРСКА ДИВА: Преминула Бисерка Цвејић

07. 01. 2021. у 13:39

Култура

1 0

ЈАДРАНКА У ЖИРИЈУ: Светско признање за нашу примадону

16. 12. 2020. у 07:52

Култура

0 0

МУЗИКА ЈЕ МОЈА ТЕРАПИЈА: Примадона Радмила Смиљанић о пола века уметничке и три деценије педагошке каријере

20. 10. 2020. у 14:00

Култура

1 0

УЗ УЛАЗНИЦУ И УСПОМЕНА: Оперска дива Милка Стојановић симболично „пресеца врпцу“ сувенирнице НП

07. 09. 2020. у 18:18

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације