Култура

ОСТАВИО ЈЕ ВЕЧНИ ТРАГ: Одлазак истакнутог писца, песника, уредника Милисава Миленковића (1939-2021)

Д. Бт.

08. 01. 2021. у 23:32

ПИСАЦ обимног и разноврсног књижевног дела и неуморни културни прегалац Милисав Миленковић, преминуо је прексиноћ у пожаревачкој болници у 82. години од последица короне.

ОСТАВИО ЈЕ ВЕЧНИ ТРАГ: Одлазак истакнутог писца, песника, уредника Милисава Миленковића (1939-2021)

Рођен је у Малом Црнићу 1939. године, завршио је студије права и Факултет драмских уметности и објавио 19 песничких књига, међу којима су "Одисеј се није вратио", "Шекспир - сан и крв", "Четри годишња доба у Београду". Аутор је и три романа ("Болест брестова", "Доба ветрова", "Прстен за Еву"), три књиге прича, неколико драма, три књиге есеја и критика.

Овенчан је књижевним наградама - "Кочићево перо", "Милан Ракић", "Симо Матавуљ", "Дунавски Орфеј", "Повеља Мораве", Вукова награда. Остао је упамћен као уредник часописа "Стиг" и "Браничево", оснивач фестивала драмских аматера Србије ("Федрас") и глумачких свечаности "Миливоје Живановић". Уз то, био је и председник Фонда за културу Србије, КПЗ Србије, Савета Унивезитета уметности и УО Народног позоришта.

- Част ми је што сам га имао за пријатеља, јер је био велики интелектуалац, изузетан песник, дружељубив, отворен и искрен. Колико је био предан кљижевном раду показује и то што је недавно завршио нови број часописа "Стиг", који је уређивао више од пола века - каже песник Радомир Андрић.

Из Миленковићевог песничког опуса, Славица Јовановић, песник и критичар, издваја збирку "Земна колевка" (2012), о којој за наш лист каже:

- Читава књига балансира између рођења и смрти, при чему песник кореспондира са омиљеним му писцима као што су Црњански, Миљковић, Жид, Кафка. У стиховима, аутор чује ветар из очевог гроба и осећа мајчине руке раширене на капији. Песник снажне рефлексије и тананих емоција, све своје пределе, и оне завичајне и оне сновидне, спојио је у овом лирском завештању.

Истичући да је Миленковић оставио траг у трајању и вечности, писац и критичар Веселин Мишнић, за "Новости", каже:

- Без жеље за самоистицањем и наметањем, маниром врсног приповедача, бележио је своју прозу Миленковић. Успевао је са лакоћом и уверљивошћу да на трен осветли тамну плоху живота, као блесак муње у дубокој ноћи, што осветли његов стишки крајолик. У његовим књигама стално се указује злослутна појавност ништавила. То ништавило гутало је његове литерарне јунаке и на крају, ево, закуцало и на његова врата.

Сахрана ће се обавити данас у Малом Црнићу у 13 сати.