МАГНЕТСКА МОЋ ФЕСТА: Уна Чолић о монографији посвећеној бногатој историји београдског филмског фестивала

МОНОГРАФИЈА "ФЕСТ - завештање од четири слова" није романтични флешбек о пола века Феста већ прилог култури сећања на нашу, поред Битефа и Бемуса, најзначајнију културну манифестацију.

Фото Приватна архива

Настојала сам да у тим скривеним пресецима прошлости откријем магнетску моћ фестивала који је пробудио радозналост и страст филмске публике. Ње је за један дан у Београду седамдесетих било више него током целог трајања Берлинског фестивала - каже, за "Новости", аутор монографије Уна Чолић, унука славног Милутина Чолића, оснивача Феста, која живи и ради у Аустралији.

Луксузна књига припремана је у сусрет 50. годишњици Феста (у априлу ће бити одржан 49. Фест), у сарадњи са Библиотеком Града Београда, а њена промоција очекује се ускоро.

Фото архива

- Не постоји филмски фестивал у свету, изузев Кана и Венеције, који је, попут Београда, од 1971. до 2020, био домаћин непоновљиве редитељске репрезентације: од Де Сике, Антонионија, Клера, Куросаве, Формана, браће Тавијани, Кополе, Пазолинија, Поланског, до Михалкова, Каурисмакија, Кончаловског, Кустурице, Кјаростамија, Џармуша, Вендерса, Расела, Сокурова, Егојана... Прошлогодишњи долазак Џона Малковича и његов музичко-сценски перформанс "Музички критичар" подсетио је на најбоље дане Феста - објашњава Уна Чолић и додаје. - Фест је остао место промоције културних, естетских вредности, уметности уопште. Утицао је на формирање новог погледа на свет филма и допринео развоју критичког мишљења. Те вредности одолеле су времену.

Фото архива

Захваљујући овој монографији, љубитељи филма моћи ће да завире иза кулиса дуговечног фестивала и сазнају и неке непознате детаље.

Фото архива

- У тој мозаичкој структури ауторских, аналитичких текстова наићи ћете и на тајне пројекције, сусрете, симпозијуме, донаторе, тапкароше, непознате фотографије и сторије о славним редитељима, глумицама, глумцима, продуцентима, на прва Машићева слова Феста, све до феномена "Хронике Феста" и "Фестовизије" који су имали већу гледаност од најгледанијих данашњих ТВ серија Јавног сервиса - открива Чолићева.

На питање које је највеће завештање Феста, њени саговорници нуде различите одговоре.

Фото архива

- Професор Ратко Божовић сматра да је Фест постао наше културно упориште, док Горан Марковић уочава да су на овом фестивалу одрасле читаве генерације и преко њега формирале, не само филмски укус, већ и поглед на свет. Милчо Манчевски каже да је Фест за њега "био део васпитања, део онога што сам данас. Моје образовање, знање и укус". Фест је такође заступао култ биоскопа, као јединог мериторног места за окупљање филмофила, што и јесте праведно - закључује, можда у његовом последњем ауторском тексту, који се налази у монографији, Никола Стојановић, недавно преминули филмски редитељ, сценарист и оснивач познатог филмског часописа "Синеаст". Рајко Грлић на ширем, не само филмском екс југословенском плану запажа да је "У сукобу културе и национализма култура поражена, политичари су победили; Југославија је нестала".

Фото архива

За бар шест актуелних држава Европске уније београдски Фест био је француски балкон са кога се види један други, не само филмски свет, сматра Чолићева и додаје:

- Данас није тако. "Балкони" су на другим местима. Некада је Фест за домаћу, југословенску публику био прозор у свет, прилика да будете међу прве три земље на свету где ћете погледати оне филмове о којима сте до тада могли тек понеку вест да прочитате у новинама. Какав ли је то био само осећај! Али он публику не оставља равнодушном ни данас, зато и траје. Фотографије редова пред билетарницама обавезују. Јер, ако нема публике нема ни фестивала. А Фест је један од ретких у свету који после наших и њихових родитеља, посећује трећа генерација публике.

Фото архива

На наше питање да ли је задовољна начином на који се чува сећање на њеног деду, оснивача фестивала, Милутина Чолића, Уна одговара:

Фото архива

- Велику захвалност за љубав коју према Фесту исказује још од студентских дана дугујем Ивану Карлу, аутору монографије о 40 година Феста, дугогодишњем селектору Фестивала и колеги који је предложио да једна београдска улица понесе не само име Милутина Чолића већ и Небојше Ђукелића. Не могу такође да заборавим име, иако је никада нисам упознала, Снежане Јанић Лукиновић, која је бар четворицу последњих градоначелника упорно подсећала на ту иницијативу. Не смемо да заборавимо да је за развој критичког мишљења, смелих искорака првих година Феста кључну улогу имао и Душан Макавејев. Верујем да ће се на адекватан начин очувати и спомен на тог нашег, великог редитеља.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације