УОЧИ ГОДИШЊИЦЕ СМРТИ: Објављена књига о Небојши Глоговцу - делови живота глумца које нисте знали

ДА ће Небојша Глоговац (1969-2018) бити велики глумац, видело се одмах. Није био дилеме, није било "откривања" талента, он је "откривен" на почетку.

Фото П. Милошевић

Само је било питање колико ће високо да иде, сматра Наташа Нинковић, његова земљакиња из Требиња и другарица са класе на Факултету драмских уметности (у којој су били и Сергеј Трифуновић, Војин Ћетковић, Нела Михајловић, Борис Пинговић...), а са којом је поделио и антологијске кадрове у филму "Клопка", Срдана Голубовића.

Да је досегао сам врх уметничког Олимпа, потврђује и књига "Глоги" Александра Ђуричићa, коју је кућа "Вукотић медија", објавила уочи трогодишњице његове смрти. Ова неугасла звезда са наше планете винула се у вечност 9. фебруара 2018. године.

ДЕТИЊСТВО Небојша Глоговац , Фото Из књиге "Глоги"

У калеидоскопу сећања на човека који је био толико вољен да су га знани и незнани звали по надимку из наслова овог дела (а имао их је још - Лобања, Шоне, Шонси, Панчевац), преплићу се дубоки утисци најугледнијих редитеља, али и партнера са сцене, филма и телевизије, о његовом непоновљивом дару, анегдоте из позоришног бифеа, са снимања, турнеја, из омиљеног кафића ("Кројача" на Дорћолу).

ПРИЈАТЕЉИ Са Бојаном Димитријевићем, Фото Из књиге "Глоги"

Читалац Небојшу открива и као сина свештеника Милована Глоговца, залази у дечачке снове (желео је да постане саобраћајни милиционер), сели се са њим из Требиња у Панчево. Ова романсирана биографија открива и како је сазревао као уметник и човек, како је стопирао из Панчева до Београда да стигне на часове глуме... Књига "Глоги" је и траг о томе како се није штедео ни у послу, ни у пријатељству, ни и у љубави (у браковима са Мином и Милицом добио је синове Гаврила и Милоша и ћерку Сунчицу).

Колико је као глумац био истинит, аутентичан, страствен, присетио се Никола Ђуричко:

- У филму "Хадерсфилд", у сцени у душевнј болници, где чучи са осталим пацијентима, да га камера у једном моменту не снима крупно, не бисте знали да је то глумац. Потпуно се поистовећивао са ликом.

ПОРОДИЦА Милица, Сунчица и Небојша, Фото Из књиге "Глоги"

У Ђуричковим сећањима остала је јака сцена како цела подела представе "Шине" ЈДП дословно пева до зоре, а испричао је и да је Небојша, када су ишли у Сопот, од неког свог Херцеговца купио јагњетину са роштиља, позајмивши паре иако је у том тренутну био звезда са три филма на фестивалу. Потом су је у сласт појели на хауби аутомобила.

- Био је разбарушен, духовит човек чија су се расположења кретала од тешког намћорлука до безграничног шарма и духовитости. Са партнерима је делио душу, без много речи и објашњења - сматра Горан Шушљик, који је са њим учествовао у "Хадерсфилду", као позоришном маратону који је трајао 11 година.

Играјући са њим Иван, Јевтовић никада није имао осећај лежерности, више је то било као да је "сам поред неког предатора", а и од партнера је он захтевао све. Јевтовић тврди да је та високо подигнута професионална летвица била стално присутна и на снимању "Небеске удице", у којој Небојша изговара данас легендарну реплику: "Је л' знаш како се постаје шампион? Тако што изађеш на терен када је најтеже и победиш."

Фото З. Јовановић

У књизи се може прочитати и како је објаснио зашто је одбио улогу у филму Анђелине Џоли "У земљи крви и меда":

"... Постаје више досадан тај пласман Срба у филмовима који служи формирању јавног мњења о нама као лошим момцима. Као да овде нико ништа добро није учинио и као да су лоше у ратовима чинили једино Срби. То вређа интелигенцију."

Наводи Ђуричић и сећање глумца и редитеља Радоша Бајића, док је припремао снимање филма "За краља и отаџбину":

- Дошао је код мене и онако ме значајно питао: "Знаш ли ко ће да игра Дражу?" Кажем да не знам, а он кроз полуосмех изговори: "Ја".

Ипак, касније, није био задовољан том улогом, коју је сматрао дугом према прецима.

Он је рано постао институција, износи у монографији Раде Шербеџија, у чијем позоришту на Брионима је Глоговац заблистао у Крлежиној драми "Пијана новембарска ноћ 1918":

- И све је узимао и проживљавао са много страсти, као да му је то последњи пут.

- Обукли смо га у женске хаљине, нашминкали, ставили му перику и обули високе пете.

Било му је тешко, али се није предавао. Небојшин приступ улози у односу на остале глумце био је другачији, јер ниједног тренутка није покушао да игра хомсексуалца, или, што би било још горе, неку drag queen. На том кастингу он је Краља, и то након нашег врло кратког разговора, покушао да игра као затвореног човека који крије неку тајну. Имао је мир споља и немир изнутра. Био је Глоговац!

Улога која га је мимоишла у младости, у добу када се глумци на њој "брусе", сустигла га је пред сам крај: играо је "Хамлета" у 47. години, у режији Александра Поповског.

- И био је врхунски Хамлет - изричит је Поповски. - Жао ми је само што су неки људи почели посебно да га хвале тек онда кад он није могао да чује и када му то није много значило. Али то тако иде. Једном је рекао да његов Хамлет живи у малој смрти између удисаја и издисаја.

Да су га, уз изразит глумачки дар, красиле и многе друге вредне карактеристике, сведочи редитељка Вида Огњеновић, која га описује као духовитог, незлобивог, обавештеног, особу са дубоким осећањем за пријатељство и колегијалност:

- Причали смо о књижевности, он је много читао о песнику Душану Вукајловићу, његовом Требињцу, чију је поезију често говорио на књижевним вечерима и доста његових песама знао је напамет.

Имао је и сопствених покушаја, а његова другарица са класе Нела Михаиловић те његове песме, не наводећи име аутора, говорила је по књижевним вечерима, па чак и на Радио Београду. После смрти, друга супруга Милица, пронашла је свеску са цртежима и стиховима, у којој је и песма "Тужно позориште", која почиње са: "Имам тужно позориште/око јастука са лоше нацртаним цвећем./Са зидова још цуре нечије сузе./Између црно белог и колора./ Један рефлектор./Један глумац..." 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације