ПОГЛЕД ИСКОСА: Балша Рајчевић - сведок наше ликовне сцене
БАЛША Рајчевић је значајно име српске уметности и ликовне критике, па је свака његова књига о уметности - догађај.

Фото приватна архива
Мало критичара одликује изграђен став и истрајност, а још мање је способно да своје писање обједини у корицама књиге. Ликовна критика је професија у одумирању, а Рајчевићеви текстови сећају на њене звездане часове поштења, доследности и мисаоности. Тако је овај београдски критичар (рођен 1941.) у директној наследној линији која се пружа од Миодрага Б. Протића, Лазара Трифуновића, до Срета Бошњака и Ђорђа Кадијевића.
Рајчевић је сада један од најпоузданијих сведока и саучесника наше ликовне сцене, не само због своје доби, већ и способности да аналитички и синтетички промишља уметност.
Још само Ђорђе Кадијевић из те старије генерације, зна да до те мере филозофски проблематизује текст, да га оголи до онтолошких основа, постављајући у основи само једно питање: Шта је уметност? Поред мисаоне, концептуалне заснованости, којом се одликују и Рајчевићеве скулптуре и колажи, његови текстови су интересантни за читање, он никада не запада у празнословље, досадну, самодовољну анализу, које се толико грозио Дадо Ђурић.
Као и његови претходници, Рајчевић ради на успостављању вредносног критеријума, у време када су у уметности попустиле све стеге, када се више нема обзира ни према чему, а уметничко деловање се расплинуло до бесмисла и самопорицања. Реч је можда и о узалудној, донкихотовској делатности, о беспотребности критике, али је такав приступ једино могућ и частан.
Само је Рајчевић међу дипломираним вајарима и магистар историје уметности, о његовим скулптурама објављена је монографија (УЛУС, 2005), а између 1985. и 2020. публиковане су још три књиге његових критика, есеја и чланака о уметности. У међувремену, постао је и цењени књижевник, а бави се и сликарством. Текстови у књизи "Из београдских галерија" писани су у распону од 2011. до 2016. године, обухватају критике али и дуже студије, објављене у листовима и часописима "Књижевне новине", "Ликовни живот" и "Данас", у којима је Рајчевић више година био стални ликовни критичар. У књизи су представљени ствараоци из више генерација, од најстаријег Миодрага Б. Протића (1922) до најмлађе Звездане Лазин. Заступљене су скоро све врсте уметности, а анализирани су у приказима домети и ставови изнесени у шест књига о уметности. Осим славних академика и професора ту су и мање познати уметници, као и по који уметнички фотограф.
Крећући се у свом избору средњом линијом проверених и чисто ликовних вредности на трагу високог модернизма, када је југословенска уметност била на врхунцу, не залазећи у крајности авангардизма или миметичке фигурације, овај критичар је на делу, у пракси, као и у есејистичком деловању, указао на неопходност заснивања уметности као савремене естетске и етичке категорије.

ЗЕЛЕНСКИ БЕСАН: Ево шта је рекао о руској делегацији у Истанбулу
УКРАЈИНСКИ председник Володимир Зеленски стигао је данас у турску престоницу, Анкару, на састанак са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом, док се у Истанбулу очекује да руски и украјински званичници одвојено почну мировне преговоре.
15. 05. 2025. у 11:55

АМЕРИЧКИ МЕДИЈИ ОТКРИВАЈУ: Русију ће на преговорима у Истанбулу представљати ова два званичника
ВИСОКИ бивши званичник Кремља, који је желео да остане анониман због осетљивости теме, рекао је да ће Русију на предстојећим преговорима у Истанбулу представљати министар спољних послова Сергеј Лавров и саветник председника за спољну политику, Јуриј Ушаков, објавио је лист Вашингтон пост.
14. 05. 2025. у 09:19

ПРЕМЕШТЕНИ БАТИНИ ПОСМРТНИ ОСТАЦИ: Није више у Алеји - остварила му се велика жеља, ево ГДЕ сада почива
ВЕЛИМИР Бата Живојиновић био је један од највећих глумаца на просторима некадашње Југославије. Многи су га поштовали и ван Србије. Добитник је бројних признања, многим младим глумцима је био узор.
15. 05. 2025. у 12:10
Коментари (0)