НАЈВАЖНИЈЕ ЈЕ УХВАТИТИ ПАЦИЈЕНТА: Питер Рајт, звезда серијала "Јоркширски ветеринар" (Вијасат нејчр), о изазовима свог позива

НИКОЛА ДРАЖОВИЋ

14. 02. 2021. у 10:38

КАДА је продуцентска кућа, која данас потписује свих девет сезона серијала "Јоркширски ветеринар", пре шест година почела преговоре са Питером Рајтом, овај искусни експерт, с више од четири деценије стажа у неговању животиња, био је најблаже речено - скептичан.

НАЈВАЖНИЈЕ ЈЕ УХВАТИТИ ПАЦИЈЕНТА: Питер Рајт, звезда серијала Јоркширски ветеринар (Вијасат нејчр), о изазовима свог позива

Фото Вијасат

Према његовом мишљењу, документарна ТВ серија, која ће га приказивати на послу док ради оно што најбоље зна, унапред би била осуђена на пропаст. Ипак, 117 епизода касније, док га на каналу Вијасат Нејчр пратимо понедељком од 20.00 - сам себи признаје да није био у праву.

- Уопште нисам био одушевљен том идејом. Сећам се да сам се плашио да би медији могли да ме злоупотребе и нешто што сам доживљавао као племенит позив претворе у скаредан ријалити. Дуго ми је требало да "пресечем", али нисам се покајао. Сутрадан, после мог пристанка, на фарму је дошла госпођа са камером, а због својих предрасуда очекивао сам чудовиште са две главе. Она је била нормална и волела је да се смеје. После само сат времена заједничке праксе, знао сам да нас чека лепа будућност - открива на почетку разговора за "ТВ новости" времешни ветеринар, који је љубав према животињама развио још на дединој фарми. Већ тада му је било јасно да ће дружење и брига о крзненим другарима бити његов животни позив. По завршетку редовног школовања, отпочео је праксу у локалној ветеринарској амбуланти у северном Јоркширу, а 1981. стекао диплому Ветеринарског факултета Универзитета у Ливерпулу. Од тада траје његова љубав према овој професији.

ЈУРЊАВА ЗА КЕНГУРОМ

* Ко је био ваш најзанимљивији пацијент?

- Кажу да је на телевизији највећи изазов радити са животињама и децом. Са њима никад не знаш шта те очекује. Мој бивши шеф Алф Вајт одлично је описао наш посао кад је рекао: "Најважнији корак код лечења пацијента у ветерини јесте то да га ухватиш" (смех). Прилику да то и докажемо имали смо када нам је пацијент био кенгур. Требао нам је читав сат јурцања по амбуланти да га коначно савладамо и ставимо на кревет за прегледе. Такође, имали смо и гуштера Нормана, чији нас је власник одмах упозорио на то да има оштре зубе и да му је једном требало пола сата да извади прст из његових уста. Био сам опрезан када сам снимао с њим.

* Да ли сте заиста још као мали знали да ћете постати ветеринар?

- Волео сам животиње. Сећам се одлазака на дедину фарму, волео сам да будем део те атмосфере. Међутим, дечачке страсти брзо се расплину током основне школе. Тако сам и ја после неколико разреда, као и већина клинаца, био убеђен да ћу бити инжењер. Наука ми је ишла од руке. Када сам са татом био на разговору код школског саветника, питао ме је да ли већ знам чиме ћу се бавити. Тата је одједном прекинуо моја маштања и рекао да бих могао да будем стоматолог. Сама помисао на то како надвијен над зубарском столицом пиљим у нечија уста, престравила ме је. Вероватно видевши страх на мом лицу, тема се убрзо преселила на позив ветеринара, што ми се учинило занимљивим. Отац ме је повео у тада највећу ветеринарску амбуланту да видим како то изгледа из прве руке. Већ када сам прошао кроз капију, знао сам да је то оно што желим да радим. Непредвидивост, живот на отвореном, рад са фармерима, наука - тај посао је имао све.

* Које је најлепше сећање које ћете понети из ове серије?

- Звучаће необично, али истина је да је тек ова серија учинила да схватим колико савршен и складан медицински тим имамо у нашој амбуланти у Скелдејлу. Понекад од посла заборавите да цените како све то функционише, и колико је важно да сви, од рецепционара, преко медицинских сестара и ветеринара, одговорно и стручно обављају посао. Ова серија је наш најбољи портфолио. Недостајаће ми једног дана.

* Рад са животињама сигурно оплемењује човека, али вероватно не иде увек све по плану. Зар не?

- За мене је увек најтежи део онај емотивни. Када имате животињу коју морате успавати. Кроз ову серију посматрамо животиње, али и њихове власнике. Замислите тренутак када у вашу амбуланту дође старица, која се и сама једва креће, носећи своју мачку за коју сматра да би могла да има глисте, а на крају ви треба да јој саопштите да је њен кућни љубимац на самрти. Морате да пронађете начин да јој објасните да је њена мачка оболела од рака и да ће морати да буде успавана. Сматрам да је то веома тужно - за животињу, али и за ону особу која је сама и губи сапутника. Све ми је теже што сам старији да саопштавам лоше вести, али утеху проналазим у оним добрим, а има и њих у овом послу.

* Гледаоцима је донео много среће, а на који начин је "Јоркширски ветеринар" променио ваш живот?

- Старт ове серије за мене је био асоцијација на неке прилично болне тренутке. Те године моји родитељи још су били живи. Међутим, отац, који се никада у животу није разболео нити је икада попио било коју пилулу, није дочекао премијеру "Јоркширског ветеринара". Разболео се преко ноћи и умро за свега неколико недеља. Моју мајку, која је у том тренутку већ боловала од Алцхајмерове болести, морали смо да сместимо у дом. Био сам сваког дана уз њу, и једном приликом сам јој показао шољу на којој је био мој лик. Питао сам је да ли зна ко је то. Она ме је погледала и рекла ми: "То је Питер, мој син". Али мене није препознала. Била је то веома тешка година за мене.

* Јесу ли ваша деца, можда, наследила ваш таленат?

- Никада их то није занимало. Моја ћерка је криминални инспектор, а син је електричар. Понекад ми је жао што сам због свог посла, који углавном нема радно време, скоро пропустио њихово одрастање. У већини случајева они су већ били у кревету када бих дошао кући. Много наде полажем у мог унука Арчија. Он воли да ме гледа на телевизији. Баш је момак старог кова и много личи на мене. Волео бих да пође дединим стопама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

PRIRODNO REŠENJE ZA KAŠALJ: Poslušajte savet lekara i rešite problem koji utiče na kvalitet života