УМЕТНОСТ ЈЕ МОЈА ВОДИЉА: Леа Секулић о глумачком путу од родне Ријеке, преко Бањалуке и Лондона, до мастера у Талину и серије "Кости"
МЛАДА глумица Леа Секулић је за тумачење једне од запаженијих женских рола у серији "Кости" добила бројне похвале. Пред гледаоце је храбро изнела лик Кристине Говоруше, сестре главног јунака Косте (Јово Максић).
О јунакињи коју је тумачила, глумица је рекла да је Кристина доброћудна, има високе моралне вредности, иде у цркву и тек креће у живот.
- На веома нелагодан начин се суочава са светом у којем живи, који је корумпиран, патријархалан и пун неправде. Одлучила је да се окрене будућности и коначно среди живот, а од младог бизнисмена добила је не само непристојну понуду, већ и претрпела насиље. Али, у серији "Кости" сви су борци, па тако и Кристина - тражиће простор између добра и зла.
За уметнички простор борила се и талентована Леа Секулић, која је рођена у Ријеци, а дипломирала глуму на Академији уметности у Бањалуци, у класи Елене Трепетове. Леа од средине прошле године живи у Естонији, где похађа мастер студије модерног театра и перформанса.
* Каква сећања и емоције вас вежу за родни град на приморју у ком сте провели детињство и школске дане?
- Ријека је и даље моја "база", јер се тамо налази моја породица. Но, од када сам кренула да бирам свој пут, много путујем и у Ријеку се само с времена на време враћам. Имам необичан однос с тим градом. Као да тамо истовремено не припадам и припадам. Иако моји корени досежу и до Србије, Словеније и Аустрије, нисам напуштала Ријеку све док нисам отишла да студирам.
* Шта вас је одвело у Бањалуку, у коју до Академије нисте крочили?
- Мислим да се ради о интитуцији. Нисам много промишљала пре него што сам се пријавила на аудицију. Али од када сам дошла у Бањалуку, дешавало ми се само лепо, попут уписа на Академију којим је почело ново поглавље мог живота. Најдраже успомене вежу ме за тај град, те му се враћам када год ухватим прилику. Пре Академије нисам знала готово ништа о глуми, па ни да ли је битно ко прима класу. Сада сам захвална што ми је ментор била Елена Трепетова. Она је извандредна професорка глуме јер има руску дисциплину и преданост професији, као и искуство, које је пренела и на већину студената.
* Шта сте о свету глуме открили на Академији?
- Глума је савршена за разбијање ега. То је прво с чиме сам се морала суочити. Током студирања смо гостовали на доста фестивала широм БиХ и Србије, што ми је дало прилику да "откријем" остатак Балкана. Много смо радили, али смо се много и забављали. Волела бих да могу опет тако. У професионалном смислу, нисам се устручавала да тражим савет и додатне часове са професорима који ми нису предавали. За дипломски пројекат направила сам ауторски рад у форми физичког театра, у којем је све, од сценографије до кореографије и режије, било мојих руку дело. Он ме је инспирисао да наставим да истражујем другачије приступе сценској уметности, као и мој ауторски утицај.
* Покренули сте кампању за прикупљање средстава преко сајта Гофундме како бисте уписали мастер студије. Објасните о чему је реч и како сте преко Лондона дошли до Талина?
- Није ми била директна жеља да упишем мастер, али сам дефинитивно хтела да проширим знање. Тако сам сазнала за нови, интернационални мастер програм који укључује радионице са познатим уметницима из бранше. Аудиције су се одржавале у Сеулу, Талину, Њујорку и Лондону. Отишла сам у Велику Британију и успела. Међутим, студије захтевају самофинансирање и биле су прескупе за моје прилике. Требало је да за веома кратко време сакупим много новца. Зато сам, осим што сам радила све што сам стигла, отворила Гофундме кампању. Помогли су ми и Бањалучани и многи други. Такође, цео хонорар од "Костију" отишао је за плаћање школарине. Уз много труда и сналажења, успела сам да упишем мастер.
* Зашто сте изабрали баш тај програм? По чему се мастер студије у Естонији разликују од овдашњих?
- Радимо врло интензивно, како са гостујућим уметницима, као што су Оливије де Сагазан, Март Кангро и истакнути чланови Танцтеатра Пине Бауш из Вупертала, позоришне трупе "Трублејн/Јан Фабр" из Антверпена, уметничког колектива Римини протокол из Берлина, позоришне компаније "Комплисите" из Лондона, тако и на соло пројектима. Овде су андерграунд и модерна уметност добро прихваћене, а школски систем је лепо организован. Студенти имају одличне услове за рад, академија је модерна и у складу са последњим технолошким достигнућима. Имају и подршку власти за уметничке пројекте. Мало су ме размазили, морам признати. У Естонији сам видела како је то када уметници заиста имају прилику и понуђене ресурсе за рад, што код нас често није случај.
* Које утиске су на вас оставили Естонци и та нама не превише позната земља?
- Никад нисам ни помислила да бих могла да живим у Талину. Слично као са Бањалуком, као да не бирам град у којем ћу бити, већ он некако изабере мене. Имам изузетно позитиване утиске. Ово је мала, зелена, функционална земља. Људи одишу смиреношћу и врло су пријатни. Естонци нису религиозни и генерално више воле да поштују своје народне обичаје који потичу из паганизма, што ми је годило. Такође, труде се да што више живе у складу с природом. Била сам присутна на неколико ритуала, који увек укључују сауну, где се људи окупљају око ватре, плешу и певају.
* Ипак планирате да на лето, кад завршите студије, прво одете у Бањалуку?
- Тамо је много мојих пријатеља и колега који се баве и другим уметностима, а увек је лепо размењивати идеје. Тек када сам отишла у Естонију, схватила сам уметнички потенцијал који Балкан носи. Имамо уистину посебну културу и још посебнији народ. Идеја и људи који хоће да раде увек има, а власти би требало да улажу у ресурсе и прилике за креативце. Без културе нација не постоји.
* Глумили сте досад, у два дела, "бањалучке трилогије", у серијама "Месо" и "Кости". Шта вас је највише фасцинирало у остварењима која потписује тандем Пејаковић-Хајдуковић?
- Највише поетичан језик који је екипа заједно развила. Теме су мрачне, односно врло реалне, али језик је профињен и прецизан. Почевши од заиста сјајног сценарија Николе Пејаковића, режисерског "тока" Саше Хајдуковића, до колора, костима, музике... Надам се да ће исти састав радити и на "Кожи", последњем делу трилогије.
* Како сте доживели лик Кристине Говоруше? Да ли је успела да пронађе тражени простор између добра и зла?
- Ништа није црно или бело, поготово не људи. Сви покушавамо да будемо добри колико можемо и зли колико морамо. Улога Кристине ми је легла и добро сам се снашла у њој, у чему ми је помогло савладавање бањалучког акцента и живот у Бањалуци. Волим када ликове могу да повежем са одређеним градом, што је битно у стварању карактера. Срећна сам и захвална и на односу који сам, скоро моментално, пронашла с Јовом Максићем. Изградили смо диван однос, дружили се у Бања Луци, много причали. Заволела сам га као брата.
* У чему проналазите радост у овим данима и у непредвидивим временима?
- Увек се обрадујем празницима јер се мало опустим. Најчешће уживам у музици, свирању, певању и писању. Радост је унутрашња константа коју стварамо тако што на њу обраћамо пажњу. Зато ослушкујте музику, природу, своје дисање, пријатеље и, пре свега, себе. Волим уметност и њој сам предана. Тога се држим и то ми је водиља. Свима нама желим да будемо људи једни према другима.
МЕДЕЈА, МИТ О СТРАСТИ И ОКРУТНОСТИ
НА наше питање који глумци су јој узор, односно са којим уметничким ликом може емотивно да се идентификује, Леа каже да никада није имала одређене узоре.
- Мислим да је глума индивидуална. Постоји много глумица и глумаца чијим се квалитетама дивим. Неки глуме и у "Костима". А да се емотивно идентификујем? Ух, има их много, и доста су разлитичити. Ако морам да издвојим један класичан лик, мислим да би то била Медеја. Она је снажна, интелигентна жена која се одрекла дома и због љубави постала странац. Мит о њој садржи страст и окрутност. Волим да истражујем где почиње једна, а завршава се друга крајност, као и где се оне спајају у једну целину, као и у случају добра и зла.
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"УЦЕЊИВАО НАС ЈЕ": Илић 23 године крио разлог свађе са Поповићем
МИРОСЛАВ Илић одржао је први од два велика солистичка концерта у „Сава центру”, и то баш на 74. рођендан.
13. 12. 2024. у 17:54
Коментари (1)