Култура

НОЋНИ ЧУВАР ПОХАРАО ЗЛАТО: Трагом изјаве министарке културе и информисања Маје Гоковић о великој крађи у Музеју примењене уметности

М. КРАЉ

11. 02. 2021. у 10:04

Из збирке накита 2019. нестао 41 предмет

НОЋНИ ЧУВАР ПОХАРАО ЗЛАТО: Трагом изјаве министарке културе и информисања Маје Гоковић о великој крађи у Музеју примењене уметности

КАДА је почетком недеље, на онлајн конференцији поводом сто дана на челу Министарства културе и информисања, упитана да прокоментарише обијање и пљачку у Музеју вожда Карађорђа у Радовањском лугу, у којој су нестале две старе круне за венчавање, две кубуре, једна пушка "кремењача" и књига Јеванђеља, министарка Маја Гојковић је, уз констатцију "да у доба ове немаштине долази до крађе уметничких дела", изнела и изненађујући и за јавност непознат податак:

- Па пре годину дана имали смо велики случај крађе усред Београда, где су из Музеја примењене уметности украдени артефакти с краја 19. и почетка 20. века вредности 300.000 евра. А крађу је починио члан обезбеђења које је неко изабрао на јавној набавци - рекла је министарка.

У Музеју примењене уметности, потврђено је "Новостима" да се током лета 2019. догодила крађа предмета из Збирке метала и накита. О томе је, како кажу, одмах обавештена полиција (СБПОК), а управо у интересу истраге овог немилог догађаја, Музеј није давао никакве изјаве за јавност.

- Увидом у снимке са сигурносних камера утврђено је да је крађу током викенда у вечерњим сатима, 28. јула и 4. августа 2019. године, починио ноћни чувар ангажован преко агенције за обезбеђење, која је посао обезбеђивања Музеја добила преко тендера, у складу са законом - казали су нам у МПУ.

- Такође, одмах се приступило ванредној ревизији Збирке метала и накита, којом је утврђено да после крађе у Збирци недостаје 41 предмет, углавном златни накит из 19. и прве половине 20. века, који има значајну материјалну вредност, пре свега због материјала од кога је направљен.

ТЕНДЕР ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ - ПРОБЛЕМ

КАДА се 2017. десила крађа у Музеју Југославије, директори институција су у анкети за наш лист изнели забринутост због чињенице да се обезбеђење бира путем тендера и без додатних провера. Изнет је и предлог да се угледамо на већину европских земаља, где постоје државне фирме специјализоване управо за овај посао, односно да држава, као што обезбеђује своје органе, има и службу која чува национално благо у музејима, библиотекама, архивима.
Од тада до данас проблем бирања обезбеђења путем тендера, односно питање лиценцирања фирми које би могле да чувају музејске ризнице - није решено.

Међу украденим предметима, наводе наши извори, налази се неколико предмета који поред материјалне имају и велику културно-историјску вредност, као што су, рецимо, прстен са грбом, налаз из околине Јањева с краја 14. и почетка 15. века и наруквица са цветом од лапис лазулија, чија се историја везује за династију Обреновић и која је израђена у Минхену 1887. године:

- У овом тренутку случај се налази пред надлежним тужилаштвом. Напомињемо да ниједан од украдених предмета још увек није пронађен као и да ћемо јавност благовремено обавестити када дође до даљег развоја догађаја - речено је "Новостима" у овом београдском музеју.

И у Првом основном јавном тужилаштву у Београду, за наш лист је потврђено да је покренута истрага против С. Ј. који је осумњичен за тешку крађу:

- Осумњиченом је 13. марта 2020. одређен притвор када је и саслушан и пуштен је да се даље у поступку брани са слободе - испричали су нам у тужилаштву.

- Саслушани су сви сведоци и сада се чека одлука, да ли ће против њега бити подигнута оптужница, уколико за то има довољно елемената.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације