ШТА МЕ БРИГА, ИМАМ ПЕНЗИЈИЦУ И ЖИВИМ КАО У РАЈУ: Ивана Димић о избору кратких прича "Све у свему"

УСРЕД управничког мандата отишла је Ивана Цици Димић, неочекивано, пре неколико година с чела Атељеа 212 - право у пензију.

Фото Ж. Кнежевић

Ауторка кратких прича, драма, ТВ сценарија, есеја, позоришних адаптација и драматизација, превода (с француског и енглеског), некадашња помоћница министра за културу, директорка Драме Народног позоришта - у напону снаге и присутности у друштвеном животу, подвукла је црту. Било је то у тренутку личног губитка, мајчине смрти. О томе је писала у свом првом роману "Арзамас", за који је пре пет година добила "Нинову" награду.

Књигу је објавила "Лагуна", а исти издавач направио је и избор њених кратких прича под називом "Све у свему". Тако, док она ужива у "дубокој" пензији, читаоци уживају у њеној збирци - причама пуним хумора, ироније (и самоироније), благог цинизма, дирљиве искрености, шармантне проницљивости, непресушне маште ...

Фото Промо

- Tе су приче настајале у размаку од четрдесет година: од 1976. до 2019. године. Уредник "Лагуне" Дејан Михајловић направио је избор из претходних књига - открива Ивана Димић. - Занимљиво је кад се види нешто што је остало исто код истог рукописа, а с друге стране, уочаваш и како се писац развија. Била ми је занимљивија његова концепција. Приче су кратке, можеш да их читаш пред спавање. Ја сам љубазан писац, не малтретирам свог читаоца. Не "мрачим", како то често бива у овом и претходном веку. Мало ли нам је живот црн. Бар нешто да буде дах ведрине, а књижевност да нешто лепо, неку топлу мисао или утеху.

Пишете други роман?

- Стварам као "Скадар на Бојани": мало пишем, онда читам, па избацим неке делове. Никако да пређем сто страна, већ пет година. Прошло је прилично времена и од "Нинове" награде и "Арзамаса", издавач ме пита има ли шта ново. А ја му одговорам, да, биће за три-четири године. Нигде не журим. Тако је Михајловић (који ми је био уредник и у "Просвети") предложио да направимо избор из претходних пет збирки прича. Иначе, књига до сада није имала ниједну промоцију. Требало је да прва буде у априлу прошле године, али ју је месец дана раније предухитрила корона.

Пред корону почели сте сарадњу са редитељем Миланом Караџићем на Голдонијевим "Рибарским свађама", али је премијера тек недавно одржана у Грачаници?

- Урадила сам адаптацију комедије, "правила" на бокељско наречје уместо оног далматинског (сплитског) које је коришћено у истоименој представи на сцени Народног позоришта. Померала сам неке ликове, "пребацивала" на тај говор. У међувремену, бавила са се превођењем. Новица Антић, управник Атељеа 212, тражио је да урадим комад Јасмине Резе Bella figura и текст Флоријана Зелера "Син", чије пробе увелико трају. Оба комада превела сам са француског језика.

И ваш нови роман, као и приче, имаће много тога аутобиографског?

- Нећу да кажем наслов, прошли су ми "украли"! Јер, "Арзамас" је у почетку имао другачији наслов... Као и обично, мрзи ме да измишљам, па је роман углавном аутобиографски. Чешем се само кад ме сврби, и пишем кад имам шта да кажем. Иначе, никад не бих села за сто. Ја само читам и уживам од кад сам у пензији. А читам божанствене књиге. Ето, сад сам поново прочитала Фрејзерову "Златну грану". Забављала сам се на хиљаду страна, с великим задовољством.

У књизи вас је један неостварени драмски писац натерао да напустите "предузеће" и одете у пензију. Је ли вам се нешто слично десило и у животу?

- Отишла сам одмах после мајчине смрти, након две године. Рекла сам "више никоме нећу мењати пелене" и тако се завршило... Повукла сам се кад сам испунила први услов за пензију: 37 година стажа и 58 година живота. Била сам потпуно преморена. Волим позориште и веома ми је жао што се нашло у оваквој ситуацији због короне, али хоћу да радим само оно што ми се свиђа - да читам и пишем. Леп ми је живот, не бих да га мењам.
Кратка прича је ваша форма, а форма је често условљена и темпераментом самог аутора.

Неке од њих су антологијске, у само тридесет редова...

- Ваљда срчани болесници кратко пишу, а ови плућни - дугачко. Углавном, кад ме неко зове да нешто да радим у позоришту, ја кажем - нећу. Шта ме брига, имам пензијицу, живим као у рају. Пушим, уживам. Додуше, пошто више нема "дрине", сад савијам дуван.

У збирци "Све у свему" нашло се неколико прича на тему бомбардовања СРЈ. Хоће ли и корона, у неким наредним делима, имати своје место?

- Како да не. У новом роману постоје неки делови који се односе на корону. Како је долазила, тако сам је "хватала". Иначе, превела сам и један мало познат Јонесков комад под називом "Масакрарије". То је прича о епидемији и масовној смрти. Фантастичан комад и "ненормално" актуелан! У Грачаници су одлучили да га раде.

Хоће ли се, ипак, нешто ваше у догледно време појавити у драмској форми?

- Не, све сам то "фузионисала" у роман. Биће то мој други, и вероватно последњи роман. У међувремену ћу да умрем од старости.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације