ИН МЕМОРИАМ - Небески пустолов Владимир Лале Андрић (1944-2021)

Зорана Опачић

22. 02. 2021. у 23:03

Чувени Пустолов из обреновачких гудура, један од најзначајнијих савремених писаца и телевизијских аутора за децу, режисер култних филмова (прве верзије "Шешира професора Косте Вујића"), серија (око 300 епизода "Лаку ноћ, децо" и око 250 епизода "Пустолова" са Ланетом Гутовићем), радио- драма, позоришних представа, дугогодишњи уредник Редакције дечјег програма на ТВ Београд, напустио нас је ненадано 16. фебруара.

ИН МЕМОРИАМ - Небески пустолов Владимир Лале Андрић (1944-2021)

Фото Приватна архива

За свој рад добио је бројне награде: "Политикин забавник", "Невен", награду "Змајевих дечјих игара", "Златни кључић" Смедеревске песничке јесени, награду "Београдског сајма" "Дечја књига године", "Мали принц" у Тузли и Награду за животно дело "Мали принц" на Међународном фестивалу позоришта за децу у Суботици 2020, као и међународну награду Европског центра књижевности и медија за децу и младе.

Фото Приватна архива

Владимир Андрић завршио је гимназију у Ваљеву и дипломирао режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, у класи професора Хуга Клајна и Александра Саше Петровића. Говорио је о професору Душану Матићу који је студенте позивао својој кући на дуге разговоре, као и даноноћном седењу у Кинотеци. Током студија почео је да ради емисију "Добро јутро, децо" на Радио Београду. Душан Радовић га позива у ТВ Београд, па је од 1968. радио у Редакцији дечјег програма, све до пензионисања 2009. године. Писати под будним и строгим оком Душка Радовића била је велика одговорност, па је Радовићев уреднички и менторски дух усвојио као своје основно начело, говоривши: "пишем као да ми преко рамена вири Душко Радовић".

Као Радовићев сарадник у "Полетарцу", са пуним разумевањем дечје природе и свешћу о важности развијања маште и креативности ("Ласто, ласто, буди друг - дај ми крила један круг!"), често на комично-пародичан начин сведочио је у својој поезији о невољама савременог одрастања ("Мајстор", "Дечаков џеп", "Берба ушију", "Флекава песма") и залагао се за "пуно поштовање / за грађане растом мање". Квалитет његове поезије видљив је у збиркама "Напред плави, смеђи и црни" (1981), "Вечерњи слон" (1987), "Срце на зиду" (1988), "Писма из першуна" (изабране песме и приче) (1997), "Замало да ме попију мачке" (2006), "Дај ми крила један круг" (2006), "Берба ушију" (2007), "Читај ветре омиљене књиге" (2010).

Игра и авантура којима се превазилазе границе свакидашњег света (све до Јужних мора) најпотпуније се оваплоћују у његовом маштовитом "Пустолову" (2001) и делу "Кроз гудуре Обреновца" (2004): јунак комичних, парадоксалних, па и нонсенсних авантура је, како је сам рекао, "човек који живи играјући се и радујући се". Андрић је, са прекидима, писао и трећи наставак пустоловне прозе, али је, нажалост, није завршио.

Фото Приватна архива

Професионално окренут радио, позоришном и телевизијском стваралаштву, створио је више драмских текстова за позориште и радио, режирао Радовићевог "Капетана Џона Пиплфокса" у позоришту и креирао емисије "Биографије", "Јунак нашег детињства", "Дом у којем живим", "Песници свог заната", "Дај ми крила један круг", филмове и драме "Брзе године", "Ратнички таленат", "Награда године", "Хроничан живот". Иза њега остали су и довршени и недовршени текстови и сценарији, међу којима и онај за серију "Хајдуци", која никад није снимљена.

Овај вечити младић (иако је био посвећени дека својим унуцима), бескрајно шармантан, духовит, брижан и племенит, био је страствени читалац са енциклопедијским знањем. Отуд му и способност да брзо процени слабе тачке у делу и у филму, у сценарију, да их шеретски истинито и прецизно именује, због чега је био узор који се поштује млађим генерацијама писаца.

Владина узречица била је "Како Бог заповеда" - када је желео да истакне да је нешто одлично, такво какво баш треба да буде. Ипак бих волела да је Бог заповедио да са Владом треба још да се дружимо и да се смејемо а не овако, да га дуго не видимо јер се у Обреновцу склонио од вируса. На крају га је вирус заобишао, али онај који заповеда није, па се Лале Андрић упутио у нову велику пустоловину, баш као и у свом недовршеном роману.

Ваљда ћемо видети и тај наставак "Пустолова" који никако да доврши (ал, говорио је, много је добар) и све друго што је почињао, па прекидао. Изгубили смо великог писца, режисера, сценаристу и највећег човека.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).

10. 01. 2026. у 15:08

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.

10. 01. 2026. у 06:30

ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД С Гренланда послата јасна порука: Нико нема право да одлучује уместо нас

"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"

ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.

10. 01. 2026. у 11:52

Коментари (0)

Стручност, поверење и хумани приступ пацијентима је стуб здравства