Култура

ИНТЕРВЈУ Сандра Бугарски: Госпођицу Марицу створила сам из своје душе

Марина ЈУНГИЋ МИЛОШЕВИЋ

07. 03. 2021. у 15:46

ХАРИЗМАТИЧНА глумица Сандра Бугарски освојила је срца телевизијских гледалаца, улогом Марице Панчетовић Панчете, жене великог, топлог срца и заразног смеха, увек спремне да као лавица штити чланове своје велике породице.

ИНТЕРВЈУ Сандра Бугарски: Госпођицу Марицу створила сам из своје душе

Ову улогу, у теленовели "Игра судбине" (Прва ТВ), сценариста Жарко Јокановић написао је специјално за њу.

- Почаствована сам и благословена. Сигурно сам то нечим и заслужила. Увек и у свему реципроцитет је закон који гарантује успех. У позоришту се то види кроз давање себе публици и начину на који ти она враћа. То је оно што се голим оком не може видети али се, као талас, прелива са једне на другу страну. У овом случају, писац, који седи пред празним папиром, сигурно има бенефит, када пише за некога кога у атом познаје. На тај исти начин, здушно и из најчистијег дела свога бића, ја тумачим Жаркове речи, играјући и поигравајући се са сваким слогом, уздахом, тачком и зарезом који је за мене патворио - каже за "ТВ новости", Сандра Бугарски. Најављује и нова снимања и пројекте о којима још не може да говори, док подела не буде званично саопштена. До тада, наша саговорница, иза које је вишедеценијска каријера на великом и малом екрану, као и у матичном Београдском драмском позоришту, наставља снимање нових епизода "Игре судбине" и, истовремено, припрема три нове представе.

- Много сам себи обавеза "накарикала", али сам одлучила да у ту воду ускочим, јер ми се свако дело, на свој начин, допало. Све три представе су велики изазов, дивне су ми се улоге понудиле и ја сам их оберучке прихватила. Када човек има вољу, нађе се начин. До пролећа ћу испливати, надам се.

Памтимо вас као болничарку у филму "Лепа села лепо горе", као и по улогама у филмовима и серијама "Све је за људе", "Хотел са 7 звездица", "Потера за срећ(к)ом", "Позориште у кући", "Сумњива лица", "Сенке над Балканом", "Пси лају, ветар носи", "Јунаци нашег доба", "Друг Црни у НОБ-у" и другим. Ипак, улога Панчете донела вам је највећу популарност. Да ли вас је то изненадило?

- Моје животно и професионално искуство научило ме је да лепе ситуације у животу, које се периодично дешавају, треба оберучке прихватити. Када ми се указала прилика да снимам теленовелу, могла сам да претпоставим да ће бити могућности да покажем читаву лепезу стања и осећања, с обзиром на број епизода који је уговорен и који се, кроз време, само повећавао. Тако смо, једном прогресијом, завредили да прва сезона потраје годину дана (до сада), без прекида у емитовању. Резултат је, ипак, надмашио очекивања комплетне екипе да "Игру судбине" гледа сваки трећи грађанин. Скор је такав да је и популарност неминовна. Дакле, једним делом сам изненађена, а другим, уживам у плодовима мукотрпног рада.

Панчета је освојила симпатије гледалаца и због своје духовитости и начина на који решава проблеме. Да ли вас гледаоци питају за неки савет, када вас сретну на улици?

- На улици је јурњава и помама за мном и колегама из серије. Деца најпре желе да се сликају, а онда, јуриш на друштвене мреже! А старији нас комплиментирају и анализирају. Панчету, истини за вољу, воле и да цитирају, па се уз њих и ја присетим неких сцена, текстова и снимајућих дана. Драго ми је због сваког понаособ, кога сам усрећила и насмејала. О популарности не размишљам кроз узлете и помаме, јер имам довољан број година и стабилна сам личност.

Због чега је Марица Панчетовић толико омиљена?

- У Панчети се многи препознају, па ми препричавају своје ситуације у кући, са породицом. Неки се проналазе у ситуацијама када се Панчи бори за правду, не бирајући средства, а некима је њена експлицитна борбеност налик ономе када се решавала ствар тврдим средствима уместо дијалогом. Има примера у којима ми се повере да су ОНЕ, наизглед, борбене, заправо емотивне и фражилне. Ја сам госпођицу Марицу урадила занатски, али из своје душе.

Ваша харизматичност неодвојиви је део ликова које тумачите, увек доминирате. А каква је, у ствари, Сандра Бугарски?

- Хвала на лепим речима и комплиментима. Није лако причати о себи, али је чињеница да припадам оном броју људи који се сваким даном труди да уради неко добро дело, макар то било и уљудно јављање комшилуку или осмех и загрљај који поделим са ближњима, колегама, па чак и непознатим људима који ми прилазе. Рачуница је једноставна - ако свакога дана ниси уложио труд да будеш бољи, ти си постао гори. Што се тиче посла, ту се увек постарам да оправдам лик који тумачим, до максимума. Када глумац воли особу коју игра, макар то био и најгори крвник, изазваће у гледаоцу емпатију и приволеће га за себе.

Од када датира ваша љубав према глуми? Постоји ли улога коју прижељкујете?

- Моја прва и велика љубав био је и остао фолклор. То је уједно и моја веза са сценом, пре глуме, и вероватно спона која је везала две, на известан начин, сродне области. У тренутку када ми се причинило да публика, од 12 парова, колико је у кореографији - гледа у мене, окачила сам опанке о клин и уписала глуму. У то време сам ишла и у музичку школу, свирала флауту, клавир и школовала глас, па се некако све лепо склопило у један позив. Тако некако. Ништа не прижељкујем, радим оно што ми је намењено и шта ме греје.

ТРИ НОВЕ ПРЕДСТАВЕ

У МАТИЧНОМ Београдском драмском позоришту играли сте у бројним представама, међу којима су и "Зечеви су брза храна", "Три класе и госпођа Нушић", "Реквијем - негде између Париза и Шангаја", "Разред", "После забаве", "Палилулски роман", "Лет изнад кукавичјег гнезда", "Дрекавац", "Делиријум тременс", "Ћеиф", "Бар сам свој човек"... Спремате ли нове улоге?

- У БДП, у представи "Дивље месо", Горана Стефановског, у режији Јагоша Марковића, играм велику, лепу драмску улогу.

Друге две представе су у Академији 28. Са Владаном Савићем сам скоро привела крају пробе за дуо-драму, чију премијеру очекујемо почетком марта. Са Марком Јовичићем смо завршили читајуће пробе и у најави имамо урнебесну комедију - открива Сандра Бугарски.

Прати вас глас великог професионалца. Како креирате ликове које тумачите?

- Ја сам, пре свега, врло дисциплинована особа. Не знам како другачије и може да се приступи овом послу који је колективно стварање. Ако неко затаји, ланац пуца. Себи никада не бих дозволила да на мене мора да се чека, ни на снимању, ни у позоришту. Свако би требало, код куће, сам са собом, да налази одговоре, изналази поступке, домаштава и самим тим обогаћује лик који креира. За мене то значи бити професионалац, дакле, не само сувопарно научити текст, већ донети цео свет са собом.

Који бисте филм препоручили читаоцима? А књигу?

- Филм "Проклетници", Квентина Тарантина и књигу "Пуковнику нема ко да пише", Габријела Гарсије Маркеса.

Имате ли времена за одмор?

- На моју велику срећу, имам миран, спокојан и дубок сан. Тако се и регенеришем. Јутро волим да искористим за читање текстова, уз кафу, јер верујем да одморан мозак лакше меморише. Слободно време, углавном, немам, а и када се потрефи, гледам да се ућутим и одморим.

Како подносите овај период, изазван пандемијом коронавируса? Ко вам даје ветар у леђа?

- Тешка година је за нама. Иако се увек и у свему трудим да будем оптимиста и да видим трачак наде, у овој пошасти која нас је задесила, нисам успела ништа добро да изнедрим. Даће Бог, па ће боље бити. Помоћ у постизању циља је увек љубав и подршка. Без те потпоре нема ни квалитетног живота.