Култура

ИН МЕМОРИАМ - Дара Чаленић (1934-2021)

Божидар Зечевић

16. 03. 2021. у 09:26

MАЛО ко је у српском глумишту испољавао такву животну радост и љубав према уметности као Дара Чаленић.

Врсна комичарка и карактерна глумица која је обележила другу половину ХХ века својим посвећеним стваралачким радом у позоришту (од 1949) и филму и телевизији (од 1957), али и у другим областима културе и друштвеног живота.

Рођена у Новом Саду, похађала је Глумачку школу при Српском народном позоришту, где је и остварила и своје прве улоге. Прве ангажмане добила је у Краљеву, Ужицу и Сомбору и затим се 1954. вратила у стални ангажман своје матичне куће. Од 1960. је у Београду, прво у Сaвременом позоришту, а затим у Југословенском драмском позоришту (од 1964) где је остварила око четрдесет главних улога, међу којима Алисон ("Осврни се у гневу"), Петруњелу ("Дундо Мароје"), Бобочку ("Повратак Филипа Латиновича"), Финеју ("Мудра глупача"), Лизистрату ("Лизистрата"), Коломбину ("Маскерата") и друге. За улогу Изоте у драми "Савонарола и његови пријатељи" награђена је Стеријином наградом 1965, а 2006. године "Златном плакетом" Стеријиног позорја за изузетну глумачку личност. На филму је од 1957. код Соје Јовановић у комедији "Поп Ћира и поп Спира" (награда за најбољу дебитантску улогу), код Жоржа Скригина у "Госпођи министарки" (1958), затим "Ветар је стао пред зору" Радоша Новаковића (1959 - награда за епизодну женску улогу у Пули) и низ других, све до антологијских улога у филмовима "Пут око света" (1964) и "Силом отац" (1969) Соје Јовановић, "Кад будем мртав и бео" Живојина Павловића (1967), "Чувар плаже у зимском периоду" (1976) и "Варљиво лето '68" (1984) Горана Паскаљевића и популарне Даре Петровић у филмском серијалу "Луде године" Зорана Чалића (1978-1981). Наступила је у већем броју домаћих телевизијских драма и серија.

Са супругом истакнутим филмологом проф. др Владом Петрићем (са којим је радила на многим позоришним представама и филмовима) одлази 1970. у Америку, где је професор Петрић радио на Харвардовом филмском архиву све до одласка у пензију, када се, 2015. године, са супругом, враћа у Београд. Посвећени једно другом, супружници су провели изузетан људски и стваралачки век, сарађујући и на позоришним представама "Персона" (према истоименом Бергмановом филму) и "Лепотица Амхерста" (према поезији Емили Дикинсон) у Бостону и широм Америке. Дара и Влада, јединствене личности нашег културног живота, које су обележиле своје време, утемељили су 2004. Фондацију "Дара Чаленић" која сваке године на "Стеријином позорју" додељује две специјалне награде за најбољег глумца и глумицу до 30 година.