ЗНАК ТИШИНЕ: Сећање на сликара Милутина Дедића (1935-2021)

ЊЕГОВИ записи Свете Горе са Хиландаром чине посебну сликарску магију обавијену мистиком и окупану божанском светлошћу

Фото Приватна архива

"...куд год да кренеш Трг тишине те чека. Бити на њему значи бити на добром месту".

Више се и не сећам када смо се упознали, вероватно на некој од ликовних колонија. Када ме је пре неки дан Лука Дедић обавестио да нас је Милутин напустио, истог тренутка сам се сетио Милутиновог упозорења да ни трећину записа није искористио из његових четрдесетак дневника. Изгледа да је предосетио недостатак времена. Спремао је текстове о тишини и тражио ми је прилог да и ја нешто напишем с обзиром на то да су ме сви критичари, па и он сврстали у сликаре тишине.

Његова биографија и богато наслеђе које нам је оставио о нашим културним споменицима, воденицама, школском броду "Јадран", стотине записа илустрованих у вашем листу, текстова у епохалној телевизијској серији "Енциклопедија за радознале", књиге о вину, и на крају, капиталној монографији "Трг тишине" у којој је показао сав свој приповедачки таленат и предивне илустрације родног Шибеника, бродова, портала крачуна и старих кључева којима је откривао тајне своје узбудљиве младости. У једном од предговора за свој каталог слика цитира чешког нобеловца Јарослава Сајферта "... тек у старости сам научио да волим тишину", па додаје "... у тишини се јављају устрептала знамења која је време покушало да угуши".

"Хиландар куполе", Фото Приватна архива

Нисам ни слутио да ћу једног дана упознати колегу, сада већ искреног пријатеља чије ће ме приче, записи и путовања одвести на Трг тишине, на коме ћу заједно са Милутином размишљати о тишини. У својој знаменитој монографији "Трг тишине" М. Дедић ми оставља посвету: "...куд год да кренеш Трг тишине те чека. Бити на њему значи бити на добром месту." И данас, после толико времена, прошетам до Трга тишине и увек откријем неки нови кључ који је иначе био предмет Милутинових интересовања, записа, кључ времена и дешифрант судбине, усмеривач стања духа једне средине и културе како га је Милутин тумачио. Са тим кључем прикупљеним из неке од времешних коноба Милутин је откључавао своју подсвест и откривао лепоту сопствене слике, цртежа или записа. На истоименом тргу спајао је реч и слику у једну целину. Његови цртежи, уља, пастели обавијени су неком мистиком зелене, енглеске црвене или, пак, сијене. То се најбоље огледало на његовој палети која је више личила на некакав скамењени цвет у којој се откривала сва тајна његове хармоније. Палету је држао стално испред улазних врата када би се враћао из какве ликовне колоније. Стајала је ту као путоказ да се иза тих врата налази шјор питур, њен власник.

СВЕСТРАН Милутин Дедић, Фото И. Маринковић

Пошто је познато да само искрена индивидуалност у стваралаштву обезбеђује будућност и славу уметника, Милутин Дедић, као искрени стваралац и савесни историчар уметности гради сопствену композицију слике, не обазирујући се на моду и покрете у уметности.

Изборивши се за сопствени стил и рукопис, обогатио је своја ликовна дела препозантљивим знаком тишине. С обзиром на то да се изражавао у свим ликовним дисциплинама, највише домете ипак је постизао у цртежу, лавираном цртежу, а потом пастелу и уљу. Његови бриљантни цртежи Шибеника, усамљених гајета бродова и чамаца, шибенске флоре, смрчикама рогачу и костришу, споменицима и чесмама, људима и времену, само говоре о трагаоцу који се трудио да сачува све то од пролазности и наше ефемерности. Његови записи Свете Горе са Хиландаром чине посебну сликарску магију обавијену мистиком и окупану божанском светлошћу. Можда бих из тог опуса издвојио цртеж "Небеска звона" која наткриљују осветљени Хиландар који попут маленог острва окупан светлом небеске литургије открива Милутинов неспутани таленат.

Градећи своје композиције откривао је некакав барокни приступ са истакнутом флором у првом плану. Мене је то асоцирало на музику Силвијуса Леополда Вајса или пак, славног инструменталисте грофа Логија. Ознака тишине са паузом на Милутиновим сликама и цртежима само је сведочанство једног знака који у његовом нотном запису има подједнако важну улогу. Милутиново седамдесетогодишње искуство, сабрано у четрдесет дневника, говори о једном педантном записничару, хроничару једног времена о коме ништа не бисмо знали без тих сакупљених података. Луталица и пустолов, сликар и научни истраживач нашег историјског наслеђа, стапајући реч и слику са архивским документима објединио је сву архивску, мемоарску, дневничку, па и са другим облицима сакупљену грађу у једну целину коју ће назвати "Трг тишине". С обзиром на то да је ову обимну монографију видео као слику протеклог живота, тако га и треба схватити. Његов дубок и искрен ликовни опус открио нам је цртача и мајстора пера. Захваљујући овој древној вештини мајстора пера сачувао је успомену за све оне до којих допире мелодија у којој се спаја сусрет наше трошности са вечношћу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације