СВЕДОЧАНСТВО О НАПАДУ У 40 СЛИКА: Колекција Петровић чува јединствен полиптих са делима наших најугледнијих аутора

У ДРАМАТИЧНОМ времену, на размеђи два века и два миленијума, када нам се догодило НАТО бомбардовање, које је отпочело на сутрашњи дан, пре 22 године, београдски економиста и колекционар Душан Петровић, одговоре на изазовна питања тог времена потражио је од уметника.

Фото Приватна архива

Одабрао је четрдесет тада најугледијих домаћих ликовних стваралаца и сваком дао платно димензија четрдесет пута четрдесет центиметара.

Тако је настала уникатна колекција, која до сада није још виђена у јавности, а представља део вредне збирке коју су Петровић и његова супруга Олга стварали деценијама. На задатом простору (40X40), своје поетике и тадашње преокупације, представили су Мома Антоновић, Милан Блануша, Боб Дамјановски, Живко Ђак, Добротин, Доловачки, Дуњић, Иљовски, Јале, Лукјан, Тијана Фишић... на делима су и потписи Велизара Крстића, Ратка Лалића, Ђилета Марковића, Љубице Мркаљ, Милије Нешиће, Пеђе Нешковића, Миљуша, Ракиџића, Рамујкића, Рељића, Рогића, Оташевића, Сивачког, Сташевића, Тодора, Тркуље, Милице Стевановић и многих других.

- НАТО бомбардовање јесам лично доживљавао. Погађало ме је што нам узимају територију, што нас гађају, што смо били жртве. Али и то што више нисмо знали ни у којој земљи живимо, СР Југославији или Србији и Црној Гори... Интригирало ме је шта у том тренутку мисле уметници - присећа се Петровић, за "Новости".

Фото Приватна архива

Квадратни формат омогућавао је да свако има исти простор да се изрази, а сва њихова дела, открива колекционар, замислио је као целину, полиптих:

- Тај полиптих је требало да буде јединствена слика тог времена, састављена од различитих виђења угледних уметника.

Тему им, како каже, није постављао, нити је инсистирао на друштвеном и политичком контексту. Интересовао га је њихов интимни доживљај целе ситуације, шта мисле и осећају. На платнима које је добио назад, бомбардовање се није дословно одразило, изузев, како истиче, у некој далекој асоцијацији код Душана Оташевића, који је урадио "Голуба мира".

Фото Приватна архива

- Уметници размишљају глобалније - тврди колекционар. - Они беже од дневнополитичких коментара, јер сматрају да је такво реаговање на стварност посао за карикатуристе у дневној штампи. Њихове теме су универзалне.

Управо је дружење са људима тако широких погледа на живот и обиласци њихових атељеа, у то страшно време, помогло Душану и Олги Петровић, да лакше прегрме дане када је "грувало".

- За сваку слику нас веже нека прича - каже Олга Петровић. - Ниједну нисмо никада продали, нити мењали са другим колекционарима. Везивали смо се за њих. Уочи бомбардовања, уз сву ону пресију, отишли смо код Сивачког и купили једно дивно дело. Били смо много срећни.

Прича о 40 пута 40 пута 40 се врло брзо проширила уметничким круговима, па су почела да им пристижу и дела уметника које нису лично позивали. Сада их у збирци имају око 60.

Избор из њихове колекције, у којој има и дела музејске вредности, јавно је представљен пре две године у Галерији 73.

Фото Приватна архива

Петровићи, којима је у прикупљању уметничких дела узор Павле Бељански, сматрају да и колекционари, попут уметника, имају задатак да оставе траг о времену чији су савременици. А ово што нам се сада дешава доноси нове изазове.

- Цео свет је обухваћен пандемијом, док је бомбардовање било нешто што се само нама догађало - објашњава Душан Петровић.

- Економија је пала на колена, а људи су Бога заменили новцем. Променила се и структура распореда светских сила. Свет није више биполаран, већ вишеполаран. Илузорно је мислити да нешто можемо да мењамо у таквом глобалном, здравственом, политичком и економском поретку. Зато морамо да се прилагодимо и пронађемо свој пут менталног и духовног спасења, у чему уметност може да помогне.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације