ПОГЛЕД ИСКОСА - Влахо Буковац, сликарски кнез
ГАЛЕРИЈА Српске академије наука и уметности једна је од неколико институција у Србији која чува највиши уметнички ниво чисте ликовности, без визуелних досетки и естетике ружног или уличног.
Приређује на радост публике и даље велике капиталне изложбе са обимним каталозима.
Тако се у њој до краја марта одржава ретроспектива слика Влаха Буковца, између осталог и српског академика. Аутор изложбе и писац замашне студије у каталогу је Игор Борозан, професор на катедри Историје уметности београдског Филозофског факултета.
Изложба има наслов "Уметнички преображаји Влаха Буковца у контексту европског сликарства". Аутор изложбе је први пут код нас шире компаративно проучио стваралаштво великог мајстора и на основу обимне литературе и вебографије поставио га на најбољи начин у историју европског сликарства, шире сагледавши уметниково време, опус и естетику.
Влахо Буковац је култна личност источноевропске уметности, уз Ивана Мештровића најважнији и у свету најуспелији хрватски уметник, повезан као и славни вајар са српском средином. Паја Јовановић и Буковац су најбољи сликари које је икада имала наша и суседна средина, велики учитељи и инспиратори, чији утицај превазилази оквире 19. века. Реч је о "сликарском кнезу", о ликовном знању и друштвеној позицији на врхунцу једне епохе и заласку таквог умећа у следећа два века.
Никада се више сликарство у занатском, па и уметничком смислу није успело на такве висине, па мајстори из претпрошлог века стоје као демаркациона линија између садашњег свеопштег аматеризма и некадашњег блиставог успеха. Често се таква уметност омаловажава као сликарство буржоаског или академског реализма, као вид кича, који је историјски само припремио продоре модерне уметности. Прави назив би можда био "срећна уметност".
Заборавља се да су уместо несрећне боемије, дилема, криза, патологија и недоумица првих модерниста академски сликари изнедрили уметност која греје људске страсти, осећања и идеје. Не треба заборавити да су углавном деловали на измаку 19. и почетку 20. века, у време бел епока, када је још неразорена светским ратовима, после дужег периода мира, европска култура била на врхунцу. Тада су направљени и кључни продори у науци, естетици и хуманистичким наукама, а тој утемељености није одговарао несигурни експеримент модерне уметности, већ стваралаштво великих академичара и неокласициста. Превиђа се или скрива да су се и Сезан, Ван Гог и Дега дивили сликарству буржоаског реализма, оним са друге, супротне стране, са ликовних академија и париског Салона, у које нису могли да продру. У том смислу је Влахо Буковац, школован на Бозару (Cole des Beaux-Arts), у класи професора Кабанела, успео на најтежем терену, међу легијама сликара, на главној светској, париској, а потом и на загребачкој и прашкој ликовној сцени, где је крајње утицао на ликовни живот.
РУСКИ ЗВАНИЧНИК ОТКРИО: Ово би могло бити место потенцијалног састанка Путина и Трампа
УЈЕДИЊЕНИ Арапски Емирати (УАЕ) имају снажна досадашња искуства у организовању самита и могли би бити место потенцијалног састанка између председника Русије Владимира Путина и новоизабраног председника САД Доналда Трампа, изјавио је Олег Карпович, проректор за научна питања на Дипломатској академији Министарства спољних послова Русије, за руску агенцију ТАСС.
15. 01. 2025. у 12:23
"ЉУДИ ЋЕ УМРЕТИ" Ватрогасци недељама пре ужаса у Лос Анђелесу упозоравали на најгори сценарио
МАЊЕ од месец дана пре него што су пожари захватили Лос Анђелес, група искусних ватрогасаца окупила се на Градском већу како би тражили већа средства.
15. 01. 2025. у 14:03
ОД КОЛЕГА ИЗ "ПОТЕРЕ", САМО МЕМЕД: Зашто "трагачи" нису били на сахрани?
МИЛОРАД Милинковић преминуо је у 60. години на Божић, у цркви у Јабуковцу где је пратио литургију.
13. 01. 2025. у 20:59
Коментари (0)