КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Континуитет српске прозе
МАРКО НЕДИЋ је научник који се читавих пет деценија предано бави српском прозом. Резултат тих истраживања је више од 15 његових књига. Том низу придружују се и "Критички описи".
Књига се састоји из три целине. Таква подела условљена је најпре временом настанка разматраних дела - прва целина почиње текстом о српским народним приповеткама у редакцији Вука Караџића, друга о прозном делу Драгише Васића у оквиру новије српске књижевности, трећа огледом о првом роману Бошка Петровића.
Но, та врста поделе, можемо наслутити на основу већ поменутих наслова, али и на основу још неких које садржи ова књига - показују континуитет српске прозе, интертекстуалне и поетичке везе између дела наших писаца различитих епоха.
У том духу занимљиво је у књизи читати о интертекстуалним и жанровским паралелама између дела Стефана Митрова Љубише, особито између "Причања Вука Дојчевића", са делима Данила Киша "Рани јади" и "Гробница за Бориса Давидовича", као и о сличности значаја и места које у српској књижевности и култури заузимају Јанко Веселиновић - у свом добу - на крају 19. и на почетку 20. века, као и Момо Капор у свом - крајем 20. и почетком 21. века.
Марко Недић показује како се рецепција опуса та два писца мењала - оба су била врло популарна, а њихова литература сматрала се лаком - најпре због изузетне комуникативности, као и због тематских основа блиских читалачкој публици, док је после њихове смрти критичка рецепција њихових дела побољшана, док читалачка и даље остаје добра. Аутор даље показује који су све фактори утицали на позитивну промену критичке рецепције Веселиновића и Капора након њихове смрти, као и то да су за живота сваког од наведених писаца њихови политички ставови на ту врсту рецепције утицали негативно.
У вези с рецепцијом и разумевањем дела Драгише Васића аутор издваја два значајна историјска и књижевна тренутка. Како се у књизи каже: "Први се односи на ситуацију у српској књижевности насталу после Првог светског рата, други на ону која је трајала у друштву, култури и књижевности после 1945. године."
На основу тог и других огледа закључујемо о нужном утицају идеологије на судбину значајних књижевних дела и њихових аутора као културних делатника. Судбина Драгише Васића и његовог дела, особито након Другог светског рата, потврђује да је идеологија, нажалост, увек изнад уметности и културе.
Један од главних актера радикалних унутрашњих промена у српској књижевности након Првог светског рата, када је дошло до промене схватања света, али и доживљаја самог стварања, био је Драгиша Васић. "Но, промене у књижевности - еволутивни и поетички преокрет који су обележиле тај период - дошли су из саме књижевности, док је преокрет након Другог светског рата проистекао из уопштених идеолошких ставова и из огољеног политичког диктата", каже се у "Критичким описима".
Последица те чињенице јесте стагнација на свим пољима књижевног и уметничког стварања, а чему је у књизи такође посвећена пажња.
У светлу тих чињеница у "Критичким описима" је, између осталих, разматрано дело значајног српског писца Данка Поповића, особито "Књига о Милутину", као и рецепција тог дела некад и сад. Марко Недић описује нестабилан, заправо драматичан друштвенополитички тренутак у којем се појављује та Поповићева књига (1985. године), која је упркос малим отпорима и осудама по објављивању побудила изузетно интересовање читалаца и у току 1986. године доживела 20 издања.
Разматрајући тематске основе те књиге - везане особито за Велики рат и судбине малих људи са српског села у њему као оних који су поднели највећи терет сложене српске историје - уочавамо још неколико значајних одлика књижевности овога писца и српске књижевности - универзалност, актуелност, високе естетске домете.
Огледи о српској прози које садржи књига искусног тумача српске прозе Марка Недића, требало би да буду и значајан подстицај за повлачење паралела, али и регистровање великих разлика између поимања историје као теме српске књижевности у делима поменутих и још неких писаца који су део канона и дела која припадају савременој продукцији, не нужно и књижевности, а која показују ружно и лажљиво лице ревизионизма.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)