ЗАПАЉИВИМ БОМБАМА НА КУЛТУРНО БЛАГО: На данашњи дан пре 80 година у Нацистичком бомбардовању уништена Народна библиотека Србије

У ПРВОМ сведочењу након слома нацистичке Немачке генерал- пуковник Александар Лер, који је командовао бомбардовањем Београда 6. априла 1941., нагласио је да му је лично Адолф Хитлер издао наређење да се југословенска престоница разруши.

Фото М. Анђела

У првом налету требало је да срушимо Народну библиотеку, па тек онда оно што је за нас војнички било интересантно, рекао је Лер. А на питање зашто баш библиотеку одговорио је: "Зато што је у тој установи сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа."

Поводом Дана сећања на страдање огромног културног блага, на локалитету на Косанчићевом венцу, где су од библиотеке остале само рушевине, данас ће положити цвеће министарка културе и информисања Маја Гојковић и в. д. управника НБС Владимир Пиштало. Сутра ће бити отворена и изложба пројеката новог депоа Библиотеке, на којој ће бити изложени сви пројекти пристигли на конкурс, на коме је победио академик Бранислав Митровић.

Фото М. Анђела

- Како говорити о 6. априлу 1941, поводом годишњице бомбардовања библиотеке на Косанчићевом венцу?! Један део наше књижевне баштине тада је отишао у дим - каже Пиштало за "Новости". - Хемингвеј је рекао: "Настој да напишеш најистинитију реченицу за коју си способан." Е сад замислите колико је у тој нашој књижној грађи било истина, оних универзалних и оних које су биле везане за нас овде, које су изгореле.

 Порушене стамбене зграде,Владимир Пиштало, Фото З. Јовановић/ А. Смиљанић

А у налету немачких бомбардера који су бацали запаљиве бомбе библиотека је горела три дана и осим зграде уништени су сви инвентари и каталози, књижни фонд од 500.000 свезака, збирка од 1.424 ћирилска рукописа и повеља од 12. до 17. века, картографска и графичка збирка од 1.500 бројева. У пламену су нестале збирке од 4.000 наслова часописа, 1.800 наслова новина, недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге, комплетне библиотеке, попут оних Вука Караџића и Ђуре Даничића, као и целокупна преписка значајних личности из културне и политичке историје Србије и Југославије.

- И када човек пише о једној трауми, волео би да такву причу заврши са одшкринутим вратима и да кроз ту пукотину продре светлост. С једне стране то је наивно јер људи и књиге који су нестале неће се вратити, али са друге стране не видим да имамо избора. У књигама се никад не гаси светло. То светло зависи од наше емпатије. Човек који чита без уношења је као неко ко хоће да лампа светли без уља. Читање је борба за смисао. Ко се избори за своју интерпретацију света, одређује услове сопствене видљивости. Ништа тако не проширује собу и град као библиотека. У учионици си у затвору туђих интересовања. Само библиотека је слободна и бескрајна - закључује Пиштало.

Место без речи

- НЕЋЕ се на оном свету смирити ниједна српска реч коју су немачки фашисти пре осамдесет година спалили док не нађемо и јавно истакнемо право име за такав геноцидни подухват - каже академик Миро Вуксановић за "Новости".

Фото Архива

- Тако, мада се одавно примењује немушто правило да су ратна и поратна страдања Срба природна појава у којој нико не броји жртве. Неће нас ни гора ни вода опрати пред историјом, светом и потомцима ако што пре не подигнемо достојно обележје на пепелишту Народне библиотеке из 1941. године. Тако, мада одавно понављамо да би, на месту злочина где нисмо уписали ни реч, над затрављеним темељима, на Косанчићевом венцу требало да стоји споменик у облику надоле окренуте отворене књиге, под којом би се читала истина о покушају да се сатре памћење српског народа. Све док таквог споменика нема, сматраће се да је покушај успео!

Ни осам деценија после дивљачког уништења нашег писаног блага, место страдања на Косанчићевом венцу и данас је без икаквог обележја, запуштено и неуређено. Протеклих деценија мењале су се власти, даване су разне идеје, али се увек налазио изговор да се - ништа не уради.

- Осамдесет година од паљења и рушења Народне библиотеке Србије личи на тужни мементо на одру нашег сећања. Тог 6. априла као да нису гореле књиге, већ сами људи. Оно што је за запаљивим бомбама остало, личило је на спаљену шуму, из које су се, срећом, ипак пробиле нове младице. Сада на то место треба вратити посебну зграду Народне библиотеке Србије, што сам, као председник Фондације НБС, покушао пре скоро десет година, али тада није успело. Данас је тренутак за то - каже за наш лист писац Александар Гаталица.

Љубомир Симовић, Александар Гаталица / Блок зграда иза палате "Албаија", Фото В. Данилов/П. Милошевић/ А. Смиљанић

Академик Матија Бећковић истиче да није бомбардована Југославија, него Србија, у Србији најпре Београд, а у Београду прва национална библиотека и, што мало ко зна, Српска академија науке и уметности:

- Прво је гађана памет и памћење. У Народној библиотеци су били најважнији и најстарији рукописи, међу њима и Мирослављево јеванђеље. Срећним стицајем околности оно је тада било на изложби у Галерији кнеза Павла и тако избегло уништење. Чим се то сазнало из Берлина је стигао специјални агент и дао се у потрагу за њим. Оно се крило у Србији најдуже од свих одметника и тек је негде педесетих година српска црква открила да је живо и да се налази у манастиру Рача у којем је тада био монах, касније патријарх Павле. У сваком случају, искуства са бомбардовањима нам говоре да кад год нешто градимо, неко за ту грађевину гради одговарајућу бомбу. Ако бомба не експлодира значи да није погодио.

Презир према слабима

- ВЕЋ стотину година Запад, на нашем тлу, упорно и доследно демонстрира неке своје врлине, на првом месту презир према слабима и разбојничку ћуд колонизатора - сматра академик Милован Данојлић.

Фото П. Митић

- У име високих демократских начела бомбардовао је 1999. резиденцију ондашњег легално изабраног председника државе; поштујући слободу медија разрушио је зграду Телевизије, усмртивши 17 радника; као хришћанска сабраћа управо су нам за Васкрс бацали бомбе на главу; светионик светске културе, запалио нам је Народну библиотеку и уништио незаменљиви део културне баштине. И опет, никако да се опаметимо. Запад, за неке међу нама, и даље нема алтернативу...

Пишући о страдању Библиотеке, академик Љубомир Симовић је тај догађај својевремено довео у везу са рушењем манастира Рујно 1567. године. Објашњавајући то поређење, за "Новости", каже:

ИСТОРИЈА Зграда Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, Фото П. Боснић

- У том манастиру се налазила прва штампарија у Србији, у којој је, дрвеним словима, штампано чувено "Рујанско четворојеванђеље". У том бомбардовању, и у том рушењу препознајем исти рукопис, и исти циљ. Ако желите да уништите један народ, почните са уништавањем његових књига. Међутим, бомбардовање није једини начин да се књиге - и оно што књиге чувају - униште. Штампање књига у 200 примерака прети да да исти резултат. Зато бих ову годишњицу искористио да подсетим на Доситејеву поруку: "Књиге, браћо, а не звона и прапорце!" И да свима препоручим да прочитају књигу "Не надајте се да ћете се решити књига", у којој о значају књиге разговарају Умберто Еко и Жан-Клод Каријер.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације