IN MEMORIAM - Живислав Жика Богдановић (1932-1921): Симбол културног и интелектуалног Београда у другој половини ХХ века

АKO је ико био симбол културног и интелектуалног Београда у другој половини ХХ века, отеловљење најбољих традиција и животворног духа српске и југословенске престонице, био је то, у најбољем смислу Живислав Жика Богдановић.

Фото: УСУС

Набројати шта је све постигао и какве је резултате имао у нашем јавном и културном животу, заузело би простор значајно већи од онога који нам је на располагању и зато од тога одустајемо, свесни да су, нарочито у протеклој недељи, на увид јавности стављене барем најважније чињенице из његовог живота и рада. Као врстан есејист и критичар широког обзорја и богате ерудиције, од филма и блиских медија, преко стрипа до џеза, преводилаштва и издаваштва, књижевности и публицистике, енциклопедијски је познавао све ове области, а као уредник културне рубрике београдског НИН-а из његових најбољих година (1968-1976), често и критичар и колумнист овог листа, био је поуздан арбитар културног и уметничког живота.

Дипломирао је историју уметности, а стручно се усавршавао из области визуелних комуникација на Универзитету Стенфорд у САД. Као дугогодишњи директор Југословенске кинотеке (1981-1990) дао је немерљив допринос развоју наше најважније националне установе као и нашој филмској култури у целини.

Нама, млађим колегама у пољу "ширења филмске културе", што је некада био заједнички задатак и велики стручни изазов, био је драг ментор и учитељ. Врхунски оглед у овом послу била је његова серија о делима из историје филма, настала половином шездесетих година прошлог века, у ствари збирка од 18 виспрених студија о међашима једне светске антологије седме уметности, какву до тада нисмо имали и које је доцније објавио под насловом "Од филма до филма" (1962-1966). Ту се могло наћи све што смо тада желели да знамо о савременој кинематографији, као што смо откривали цело историјско сазвежђе филма у његовим студијама "Рађање америчког звучног филма" (1965) и опроштајном, тестаменталном делу "Пријатељи драги, не заборавите старе филмове", које се појавило прошле године, у издању Југословенске кинотеке.

Фото: УСУС

Светлим примером одредио је које услове мора да испуни сваки филмски критичар. То су, пре свега, општа култура, затим широко познавање теорије и праксе уметности, теорије филма и сродних медија те опште естетике, онда основе анализе филма као нарочите дисциплине духа, замашан фонд меморисаних филмова и непрекидно проучавање ауторских доприноса значајних редитеља. Исто толико важна је концизна, јасна и разумљива артикулација саме критике, која се обраћа широј публици. Ту је Богдановић био ненадмашан, али истом мером допадљив и привлачан као изврстан писац и расни публицист.

Његове филмске критике служе и данас као образац стручне оцене филмске и телевизијске праксе.

Фото: УСУС

Препоручујемо

Познати

2 2

ПРЕМИНУО ЗОЛТАН ЛОШОНЦ: Музичар изгубио животну битку

10. 04. 2021. у 13:08

Друштво

1 0

ОДЛАЗАК ЖИКЕ ИВКОВИЋА: Кореограф преминуо после краће болести

31. 03. 2021. у 14:05

Познати

2 2

ПРЕМИНУО ЗОЛТАН ЛОШОНЦ: Музичар изгубио животну битку

10. 04. 2021. у 13:08

Познати

2 10

ПРЕМИНУО ТОЗОВАЦ: Певач изгубио битку са корона вирусом

06. 04. 2021. у 09:51

Свет

0 0

СТРИП О СУПЕРМЕНУ ПРОДАТ ЗА 3,25 МИЛИОНА ДОЛАРА: Када се појавио коштао свега 10 центи

08. 04. 2021. у 17:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације