ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Шта би дао да си на мом месту?
КАКО публика у Београдском драмском позоришту гледа на Великој сцени и оне представе, које би се, иначе, играле на Малој, промакне, повремено, чуђење због недовољног репертоарског значаја понеког новог наслова.
Представу "Дан када ја..." савременог немачког аутора Р. Шимелпфенига (превод Бојана Денић) редитељка Тара Манић је поставила у сложеној, вишепланској сценографији (Селена Орб, која је била и костимограф), неочекиванеј за Малу сцену БДП, стварајући простор за много мање сложену игру...
Одједном, родитељи у основној породици, на радост близанаца, добијају двојнике! Уместо зачудности, метафизике апсурда, тон представе је био некако претежно кабаретски. Проблем је што апсурд не ми смео да подразумева иронију, то га своди на виц и осиромашује му универзалност поруке (овде би она била - немогућност промене).
Актери Шимпелпфенигове игре, која се одвија углавном у приповедању у трећем лицу једнине, очеви (Иван Томић и Даниел Сич), мајке (Ивана Николић и Наташа Марковић), близанци (Слађана Влајовић и Иван Зарић), успешно су савладали препреку говорења текста, који би се, природно, играо. Њихова радња, при том, илустровала је упутства, без одступања, па се стекао утисак да је на делу нека театарска показна вежба замене идентитета, уз сагласност учесника... Оно што је ову, иако релативно кратку у трајању, ипак монотону игру одвело у симбол је надреална сцена у бару, која подразумева не само просто мултипликовање идентитета, него и његову потпуну трансформацију, кад је у питању мајка. Завидно спретно, са добром енергијом, у ликовима, који не пружају готово никакву ширину размаштавања, актери представе су показали да је у дану, када они више нису били они није ништа епохално догодило, што само за себе не доказује поступак апсурда, већ је прости реализам.
Ако се хтела представа из многобројног асортимана театра апсурда, недостајала јој је димензила метафизике, нека поетичност, која би била још једно значење, поред оних која писац нуди као препричани дијалог, заједно са дидаскалијама. Ако се, пак, хтео јонесковски театар подсмеха, онда је недостајало више зачудности, претеривања, да би прави проблем третиран у тексту (замор комуникације) био гротескно потцртан. Остало се на пола пута.
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (0)