IN MEMORIAM: Воја Марјановић (1934-2021), истакнути критичар у области литературе за децу, оставио богат књижевни опус
НА Преображење далеке 1934. године на Убу рођен је Воја Марјановић, један од наших највећих проучавалаца и књижевних критичара у области литературе за децу и младе.
Воја Марјановић / Архива
Детињство и ратне године провео је на релацији између Београда и родног Уба, где је учио школу у порти градске цркве. После рата његова породица претрпела је неправедну национализацију од стране комуниста, који су његовим узорним родитељима и угоститељима одузели имовину. После завршене гимназије уписује студије југословенске књижевности у Београду и дипломира 1960. године.
Докторирао је на Филозофском факултету у Сарајеву (1978) са темом "Приповедачки свет Бранка Ћопића". Са професором Тодеом Чолаком приређује Читанку за седми разред, која је доживела осам издања у Заводу за издавање уџбеника и наставних средстава. Двадесетак година радио је у Медицинској школи, а потом на Педагошкој академији за васпитаче на Дедињу, где је и пензионисан.
Путовао је и обилазио многе земље (Енглеска, Русија, Бугарска, Грчка, Мађарска, Белгија, Чешка, Швајцарска, Аустрија, Италија, Турска, Азербејџан, САД). Учествовао је на бројним књижевним фестивалима ондашње Југославије: од "Курирчека" у Марибору до "Змајевих дечјих игара" у Новом Саду. Један је од оснивача књижевног клуба "Бранко Ћопић" у Београду.
Прву књигу "Детињство и поезија" објављује 1968. године. Од тада па све до своје смрти непрестано ради, пише и објављује. За собом је оставио врло богат и разнородан књижевни и научни опус од 85 жанровски различитих књига за децу и одрасле. Наравно, највећи део заузимају књиге за децу и младе, које је пасионирано и педантно препоручивао читаоцима часописа ("Савременик", "Багдала", "Стремљења") и листова ("Књижевне новине", "Политика", "Борба", "Вечерње новости", "Просветни преглед"). Добитник је бројних признања за свој књижевни и научни рад, међу којима награде Змајевих дечјих игара, Повеље за животно дело Удружења књижевника Србије, "Сима Цуцић", "Витезове" повеље за животно дело и др. Десетине књига посветио је књижевном стваралаштву Бранка Ћопића ("Ћопић или присутност", "Казивања о Ћопићу", "Ћопићев свет детињства", "Вертикале трајног Ћопића"...).
Марјановић је припадао оним критичарима са моралном обавезом и менторским искуством, који аргументовано и без пардона, врло ауторитативно и добронамрно, исказују своје судове и сазнања. Из низа његових издања издвајају се уџбеници, антологије, студије и огледи: "Лица и наличја дечје књижевности", "Књижевност за децу и младе", "Моји погледи", "С писцима и књигама", "Да или не", "Нова антологија српске поезије за децу и младе", "Критички мозаик", "Књижевна разматрања" и др.
Гордана Малетић је приредила књигу разговора са професором Марјановићем "Детињство као мит" (2006), која прати његов животни и литерарни пут. О Марјановићевом богатом и разнородном стваралаштву веома афирмативно писали су наши угледни књижевни критичари, писци и публицисти, као што су: Чедомир Мирковић, Радојица Таутовић, Бошко Новаковић, Тихомир Петровић, Милосав Буца Мирковић, Радомир Животић, Живан Живковић, Перо Зубац, Миленко Матицки, Мићо Цвијетић, Миомир Милинковић, Никола Цветковић, Предраг Јашовић и многи други. Сви су сагласни у оцени и доприносу Марјановићевог стваралачког ангажмана у области књижевности за децу, али и књижевности за одрасле. Наиме, Марјановић је често писао есеје, огледе и приказе о савременим писцима и песницима, трудећи се да његова препорука и виспрена критичка опсервација допре до читалаца.
Одлазак професора Марјановића представља велики губитак за нашу науку, а посебно за књижевност за децу и младе.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ХРВАТИ ШОКИРАЛИ РУСИЈУ: Урадили оно што чак ни Американци нису били спремни да учине
Русија је, откако је почео рат у Украјини, на мети многобројних међународних санкција које спроводе у дело земље тзв. "запада", али поред колективно донетих забрана, има и оних једностраних.
12. 11. 2024. у 16:50
БРАТ ТОМЕ ЗДРАВКОВИЋА: Умрли истог дана, смрт дочекао у беди - славни певач га ретко обилазио (ФОТО)
БРАТ легендарног певача Томе Здравковић, Иван Здравковић, о којем се мало знало, преминуо је у 90. години баш истог датума као и Тома, само 2021. године.
13. 11. 2024. у 07:38
НА ЕСТРАДИ ЈЕ ПЕТ ДЕЦЕНИЈА: Ево колика је пензија Зорице Брунцлик
ПЕВАЧИЦИ је национална пензија додељена пре три године.
13. 11. 2024. у 09:13
ИСПЛИВАО РОДНИ ЛИСТ МЕЛАНИЈЕ ТРАМП: Рођена као друго дете у породици, а ево шта све пише о њеној фамилији
И ДАЉЕ је међу главним вестима у свету да је Доналд Трамп постао нови председник Сједињених Америчких Дражава, мада још увек није званично преузео ту улогу.
12. 11. 2024. у 17:23
ПОГИНУО ФУДБАЛСКИ РЕПРЕЗЕНТАТИВАЦ! Пре две године избегао смрт правим чудом, данас није!
Свет спорта је задесила трагедија.
12. 11. 2024. у 13:44
"38 ДАНА ДО ГУБИТКА ЏЕПАРЦА" Трампов син послао поруку Зеленском - открио планове САД за Украјину? (ВИДЕО)
НАЈСТАРИЈИ син новоизабраног председника Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп млађи, својом објавом на друштвеној мрежи Инстаграм додатно је подгрејао нагађања да ће његов отац након преузимања функције и уласка у Белу кућу обуставити или барем смањити финансирање Украјине, која је тренутно у рату са Русијом.
11. 11. 2024. у 19:03
ИЛОН МАСК ПОДЕЛИО СНИМАК ИСТИНЕ: "НАТО је бомбардовао Београд како би распарчао Србију" (ВИДЕО)
МИЛИЈАРДЕР Илон Маск, власник Тесле, "Спејс Икса", друштвене платформе Икс, поделио је на свом профилу говор у којем Џефри Сакс прича о нелегалном бомбардовању Србије од стране НАТО-а.
12. 11. 2024. у 15:47
"ГЛАВНА ТЕМА ЈЕ ДА ЛИ ЋЕ МОСКВА БИТИ ГАЂАНА" Велико упозорење Вучића: Свет се креће по ивици амбиса!
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић обратио се јавности после говора на Самиту КОП29 у Азербејџану.
12. 11. 2024. у 12:33
НАЈВЕЋИ ЈАТАК "ЗЕМУНАЦА" Она је била последња линије одбране клана - у кући крила килограме кокаина, а онда им пресудила
ПОСЛЕ убиства Ђинђића, она се представљала као Зорица Весић и купила је салаш у месту Путинци, где се једно време скривао врх земунског клана.
13. 11. 2024. у 10:23
Најновије из рубрике
ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ФОРТИТУДЕ: Приказује снагу жене кроз моду, фотографију и скулптуру
ОТВОРЕНА изложба Фортитуде која приказује снагу жене кроз моду, фотографију и скулптуру
13. 11. 2024. у 10:37
И КАРИКАТУРОМ ПРОТИВ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ: На 57. конкурсу "Пјер", у организацији "Новости", златно одличје припало Николи Ојданићу
ПОБЕДНИЧКИ рад 57. конурса за најбољу новинску карикатуру, који традиционално организују "Вечерње новости", бави се једном од најактуелнијих тема данашњице - вештачком интелигенцијом, и насловљен кратко AI (ВИ), донео је "Златног Пјера" Николи Ојданићу.
13. 11. 2024. у 10:21
ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Српска несрећа
Српска краљица Јелена Анжујска, жена краља Стевана Уроша Првог, мајка краљева Драгутина и Милутина, просветитељка, особа испред времена у ком је живела (13. век), заслужила је да у историји буде једина канонизована три године после смрти, чије житије је остало записано.
13. 11. 2024. у 07:30
ЧАК И ДЕЦА ЗНАЈУ ДА ЦРНОГОРСКИ НЕ ПОСТОЈИ: Интервју - Проф. др Јелица Стојановић, председник Матице српске - Друштво чланова у Црној Гори
ЊЕГОША и његову мисао нико не може срушити, нити сахранити, може само срушити себе, односно сопствену лаж. А ми да се Његошевом мишљу, кроз векове пре и после, богатимо изнова и изнова. Ако га слажемо, себе смо слагали! Треба да будемо део новог и вечитог рађања Његошеве Црне Горе, Српства, човека, сведочења, дубине људске мисли.
13. 11. 2024. у 07:00
УМЕТНОСТ СА СОЦИЈАЛНИМ ПОРУКАМА: Пре пола века преминуо Виторио де Сика
На данашњи дан, 13. новембра 1974. године, свет је остао без једног од највећих мајстора италијанског филма - Виторија де Сике. Овај истакнути редитељ и глумац, рођен 1901. године, био је пионир неореализма и стваралац незаборавних дела која су променила ток светске кинематографије.
13. 11. 2024. у 06:15
Коментари (0)