IN MEMORIAM: Воја Марјановић (1934-2021), истакнути критичар у области литературе за децу, оставио богат књижевни опус
Dodaj Novosti kao svoj Google izvor
НА Преображење далеке 1934. године на Убу рођен је Воја Марјановић, један од наших највећих проучавалаца и књижевних критичара у области литературе за децу и младе.
Воја Марјановић / Архива
Детињство и ратне године провео је на релацији између Београда и родног Уба, где је учио школу у порти градске цркве. После рата његова породица претрпела је неправедну национализацију од стране комуниста, који су његовим узорним родитељима и угоститељима одузели имовину. После завршене гимназије уписује студије југословенске књижевности у Београду и дипломира 1960. године.
Докторирао је на Филозофском факултету у Сарајеву (1978) са темом "Приповедачки свет Бранка Ћопића". Са професором Тодеом Чолаком приређује Читанку за седми разред, која је доживела осам издања у Заводу за издавање уџбеника и наставних средстава. Двадесетак година радио је у Медицинској школи, а потом на Педагошкој академији за васпитаче на Дедињу, где је и пензионисан.
Путовао је и обилазио многе земље (Енглеска, Русија, Бугарска, Грчка, Мађарска, Белгија, Чешка, Швајцарска, Аустрија, Италија, Турска, Азербејџан, САД). Учествовао је на бројним књижевним фестивалима ондашње Југославије: од "Курирчека" у Марибору до "Змајевих дечјих игара" у Новом Саду. Један је од оснивача књижевног клуба "Бранко Ћопић" у Београду.
Прву књигу "Детињство и поезија" објављује 1968. године. Од тада па све до своје смрти непрестано ради, пише и објављује. За собом је оставио врло богат и разнородан књижевни и научни опус од 85 жанровски различитих књига за децу и одрасле. Наравно, највећи део заузимају књиге за децу и младе, које је пасионирано и педантно препоручивао читаоцима часописа ("Савременик", "Багдала", "Стремљења") и листова ("Књижевне новине", "Политика", "Борба", "Вечерње новости", "Просветни преглед"). Добитник је бројних признања за свој књижевни и научни рад, међу којима награде Змајевих дечјих игара, Повеље за животно дело Удружења књижевника Србије, "Сима Цуцић", "Витезове" повеље за животно дело и др. Десетине књига посветио је књижевном стваралаштву Бранка Ћопића ("Ћопић или присутност", "Казивања о Ћопићу", "Ћопићев свет детињства", "Вертикале трајног Ћопића"...).
Марјановић је припадао оним критичарима са моралном обавезом и менторским искуством, који аргументовано и без пардона, врло ауторитативно и добронамрно, исказују своје судове и сазнања. Из низа његових издања издвајају се уџбеници, антологије, студије и огледи: "Лица и наличја дечје књижевности", "Књижевност за децу и младе", "Моји погледи", "С писцима и књигама", "Да или не", "Нова антологија српске поезије за децу и младе", "Критички мозаик", "Књижевна разматрања" и др.
Гордана Малетић је приредила књигу разговора са професором Марјановићем "Детињство као мит" (2006), која прати његов животни и литерарни пут. О Марјановићевом богатом и разнородном стваралаштву веома афирмативно писали су наши угледни књижевни критичари, писци и публицисти, као што су: Чедомир Мирковић, Радојица Таутовић, Бошко Новаковић, Тихомир Петровић, Милосав Буца Мирковић, Радомир Животић, Живан Живковић, Перо Зубац, Миленко Матицки, Мићо Цвијетић, Миомир Милинковић, Никола Цветковић, Предраг Јашовић и многи други. Сви су сагласни у оцени и доприносу Марјановићевог стваралачког ангажмана у области књижевности за децу, али и књижевности за одрасле. Наиме, Марјановић је често писао есеје, огледе и приказе о савременим писцима и песницима, трудећи се да његова препорука и виспрена критичка опсервација допре до читалаца.
Одлазак професора Марјановића представља велики губитак за нашу науку, а посебно за књижевност за децу и младе.
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTORestoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTOПрепоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
Прочитајте више
ИЗГУБИЛИ НА ПОВРАТКУ ИЗ ГРЧКЕ: Породица из Србије нуди награду - и то новчану (ФОТО)
КАКО у том тренутку нису имали мрежу у Северној Македонији, нису могли одмах да позову број, због чега сада моле све који пролазе овом рутом, живе у близини или познају некога ко ради на поменутој пумпи, да провере није ли тамо пронађен.
08. 07. 2026. у 21:27
НЕВЕРОВАТНО ЛИЧЕ: Ово је Халандова сестра - његова "женска верзија" (ФОТО)
ДОК норвешки нападач доминира на Светском првенству, у средиште пажње неочекивано је доспела његова старија сестра Габриел. Њена невероатна сличност са братом постала је вирални хит, откривајући причу о једној од најфасцинантнијих спортских породица на свету.
08. 07. 2026. у 19:11
ИДЕМООО: Препознајете ли која је то лепа Српкиња снимљена на Вимблдону (ФОТО)
НОВАК Ђоковић пласирао се јуче у полуфинале Вимблдона након што је победио Канађанина Феликса Оже-Алијасима у најдужем четвртфиналном мечу у историји овог турнира од 5 сати и 15 минута.
08. 07. 2026. у 19:21
"СРЕБРНИ ЛИСАЦ, МОЖЕ ДА МИ ДА ЦРВЕНИ КАРТОН КАД ГОД ХОЋЕ!" Словенац засенио и Роналда, постао једна од највећих звезда Мундијала (ФОТО)
ИАКО су на Светском првенству 2026. године у центру пажње највеће фудбалске звезде, један словеначки судија успео је да привуче огромно интересовање јавности и постане права интернет сензација.
08. 07. 2026. у 10:55
"ПРЕЖИВЕО САМ БОЖЈИМ ЧУДОМ!" Хрватски морнари на танкеру нападнутом у Ормуском мореузу: "Изашао сам минут пре експлозије..."
У ОРМУСКОМ мореузу нападнут је танкер за течни природни гас (ЛНГ) на којем се налазила и хрватска посада. Према првим информацијама, на броду је било најмање шесторо хрватских држављана и сви су неповређени, јавља Морски.хр.
08. 07. 2026. у 13:47
УЖАС У СРПСКОМ СЕЛУ: Машина за балирање му одсекла руку до рамена - он је однео да је ушију, познат епилог
НЕСРЕЋА се догодила 15. маја, када је младић радио на пољу.
08. 07. 2026. у 20:16
"ЈЕСТЕ, ШЕСТ ГОДИНА СМО ГЛУМИЛИ ПАР" Рада о вези са Миланом, ставила тачку на спекулаије: "Поповић нас је натерао..."
"МЕНЕ је то тада сметало, нисам се сналазила..."
07. 07. 2026. у 09:36
НОВИНАРКА МАРИЈА НАЂЕНА МРТВА У АУТУ: Камере снимиле последње тренутке
ГРЧКУ је потресла вест о изненадној смрти новинарке Марије Антонијанаки, која је пронађена мртва у свом аутомобилу у Ираклиону на Криту.
06. 07. 2026. у 10:26
"СПАВАО БИХ С ЊОМ И ОЖЕНИО ЈЕ!" Скандал премијера Аустралије са Кајли Миног - оженио се пре 6 месеци, а сад се извињава
АУСТРАЛИЈСКИ премијер Ентони Албанезе упутио је недвосмислено извињење због коментара о поп звезди Кајли Миног које је прошле недеље изнео током гостовања у једном подкасту. Његове изјаве изазвале су талас осуда, а критичари су их назвали „потпуно непримереним” и поручили да „омаловажавају функцију премијера”, пише Би-Би-Си.
06. 07. 2026. у 18:21 >> 18:21
Најновије из рубрике
ОДНЕЛИ 4 И ПО МИЛИОНА ВРЕДАН НАКИТ: Како је у француској извршена спектакуларна пљачка музеја
Наук из пљачке Лувра очигледно није вредео. Лопови су из музеја „Лалик“ у Француској однели плен у вредности од око 4,5 милиона евра. То уједно показује и да максимална безбедност не постоји, када се крадљивци вешто устреме на плен.
08. 07. 2026. у 13:49
„ТЕАТАР У ТВРЂАВИ“ ОВЕ ГОДИНЕ У АВУСТУ: Промењен термин позоришног фестивала на Смедеревској тврђави
Позоришни фестивал „ Театар у тврђави“, који се на Смедеревској тврђави одржава сваког јуна , ове године биће одржан половином августа.
08. 07. 2026. у 13:40
ДАМАРИ ГОРОСТАСА ИЗ ШИДА: Први пут у једној књизи аутобиографски записи Саве Шумановића
ДАНАС радим стил који зовем сам пред собом именом: "како знам и умем" стил, који није ни академичан а ни левичарски нег онакав како ми га мотив, моје знање и моје расположење диктира.
07. 07. 2026. у 15:24
ПРЕДАВАЊЕ У СМЕДЕРЕВСКОМ МУЗЕЈУ: Вечерас о модерној уметности говори др Наташа Радосављевић Кузмановић
У Музеју у Смедереву вечерас од 19 сати др Наташа Радосављевић Кузмановић, музејска саветница и историчарка уметности одржаће предавање на тему „Модерна уметност: парадигме, дискурси и историјски контекст“
06. 07. 2026. у 14:02
ОСАМ ВЕКОВА ЧЕКАЛА ЈЕ СВОГА ПИСЦА: Настала из пера новинара и књижевника Драгана Дамјановића, књига о Светој Анастасији се чита по свету
Осам векова прошло је откако се Света Анастасија, мајка Светог Саве, преселила у вечност. Осам векова у којима је њено име, иако дубоко урезано у темеље српске духовности, остајало готово у сенци великих Немањића.
04. 07. 2026. у 20:32
Коментари (0)