IN MEMORIAM: Воја Марјановић (1934-2021), истакнути критичар у области литературе за децу, оставио богат књижевни опус
НА Преображење далеке 1934. године на Убу рођен је Воја Марјановић, један од наших највећих проучавалаца и књижевних критичара у области литературе за децу и младе.
Детињство и ратне године провео је на релацији између Београда и родног Уба, где је учио школу у порти градске цркве. После рата његова породица претрпела је неправедну национализацију од стране комуниста, који су његовим узорним родитељима и угоститељима одузели имовину. После завршене гимназије уписује студије југословенске књижевности у Београду и дипломира 1960. године.
Докторирао је на Филозофском факултету у Сарајеву (1978) са темом "Приповедачки свет Бранка Ћопића". Са професором Тодеом Чолаком приређује Читанку за седми разред, која је доживела осам издања у Заводу за издавање уџбеника и наставних средстава. Двадесетак година радио је у Медицинској школи, а потом на Педагошкој академији за васпитаче на Дедињу, где је и пензионисан.
Путовао је и обилазио многе земље (Енглеска, Русија, Бугарска, Грчка, Мађарска, Белгија, Чешка, Швајцарска, Аустрија, Италија, Турска, Азербејџан, САД). Учествовао је на бројним књижевним фестивалима ондашње Југославије: од "Курирчека" у Марибору до "Змајевих дечјих игара" у Новом Саду. Један је од оснивача књижевног клуба "Бранко Ћопић" у Београду.
Прву књигу "Детињство и поезија" објављује 1968. године. Од тада па све до своје смрти непрестано ради, пише и објављује. За собом је оставио врло богат и разнородан књижевни и научни опус од 85 жанровски различитих књига за децу и одрасле. Наравно, највећи део заузимају књиге за децу и младе, које је пасионирано и педантно препоручивао читаоцима часописа ("Савременик", "Багдала", "Стремљења") и листова ("Књижевне новине", "Политика", "Борба", "Вечерње новости", "Просветни преглед"). Добитник је бројних признања за свој књижевни и научни рад, међу којима награде Змајевих дечјих игара, Повеље за животно дело Удружења књижевника Србије, "Сима Цуцић", "Витезове" повеље за животно дело и др. Десетине књига посветио је књижевном стваралаштву Бранка Ћопића ("Ћопић или присутност", "Казивања о Ћопићу", "Ћопићев свет детињства", "Вертикале трајног Ћопића"...).
Марјановић је припадао оним критичарима са моралном обавезом и менторским искуством, који аргументовано и без пардона, врло ауторитативно и добронамрно, исказују своје судове и сазнања. Из низа његових издања издвајају се уџбеници, антологије, студије и огледи: "Лица и наличја дечје књижевности", "Књижевност за децу и младе", "Моји погледи", "С писцима и књигама", "Да или не", "Нова антологија српске поезије за децу и младе", "Критички мозаик", "Књижевна разматрања" и др.
Гордана Малетић је приредила књигу разговора са професором Марјановићем "Детињство као мит" (2006), која прати његов животни и литерарни пут. О Марјановићевом богатом и разнородном стваралаштву веома афирмативно писали су наши угледни књижевни критичари, писци и публицисти, као што су: Чедомир Мирковић, Радојица Таутовић, Бошко Новаковић, Тихомир Петровић, Милосав Буца Мирковић, Радомир Животић, Живан Живковић, Перо Зубац, Миленко Матицки, Мићо Цвијетић, Миомир Милинковић, Никола Цветковић, Предраг Јашовић и многи други. Сви су сагласни у оцени и доприносу Марјановићевог стваралачког ангажмана у области књижевности за децу, али и књижевности за одрасле. Наиме, Марјановић је често писао есеје, огледе и приказе о савременим писцима и песницима, трудећи се да његова препорука и виспрена критичка опсервација допре до читалаца.
Одлазак професора Марјановића представља велики губитак за нашу науку, а посебно за књижевност за децу и младе.
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (0)