ПРВЕ ПРЕДСТАВЕ У ХОТЕЛУ “ТАКОВО”: Деда недавно преминулог композитора Зорана Симјановића, покретач позоришног живота у Крушевцу
ПРВЕ праве представе у Крушевцу играле су се у хотелу “Таково” и то захваљујући Драгославу Васиљевићу-Фиги (1895-1929),свестраном уметнику, иначе, деди недавно преминулог композитора Зорана Симјановића (1946-2021). Пионирске глумачке кораке у Крушевцу начинила је 1924. године дилетантска трупа настала управо на иницијативу Васиљевића и новинара Раке Милутовца, и то са представама сценског колажа “Кнез Иво од Семберије” и “Два лажова”.
Уз представе, Крушевљанима се нудила и игранка. Самци су улазницу плаћали по 12 тадашњих динара, породице-10, а ђаци-пет годинара. Како су забележили истраживачи, Фигина трупа, која је понела име “Крушевачко уметничко друштво”, поставила је на сцену и "Сумњиво лице", "Обичан човек", "Чеховљево вече", "Војвода Брана", "Пола вина, пола воде", "Лажа и паралажа", једночинке „Женомрзац“, „Нагарављени старац“, „У навиљцима“, „Општинско дете“.
Те почетке крушевачког позоришта обележила је кратка, али бурна историја. Тако је живео и Драгослав Васиљевић (1895-1929). За само 35 година исписао је вредне уметничке и биографске странице. Завршио је Уметничко – занатску школу у Београду, био учитељ у Приштини, цртач при штабу Косовске дивизијске области у Првом светском рату, повлачио се преко Албаније и Крфа, а 1916. годину дочекао као глумац, редитељ, композитор, инструменталиста на афричком континенту, у Војничком позоришту у Лазуазу.
У Крушевцу је Фига поред оснивања позоришта, организовао и изложбе, дириговао је Певачким друштвом “Цар Латар”, подучавао ђаке, музицирао по кафанама, сликао је и управљао позориштем. Написао је и уџбеник о цртању. Три године од уметникове смрти, пријатељи и поштоваоци његове уметности постхумно су приредили ретроспективну изложбу у згради Окружног начелства.
О свом деди по мајци, говорио је за живота и један од најбољих композитора позоришне и филмске музике код нас, Зоран Симјановић. Као дечак је учио да свира управо на Фигиниом клавиру.
- Мој деда је у Крушевцу добио улицу, Фигину, за који за који многи и не знају коме припада. Можда мисле да је неки народни херој, мада бих рекао да је он то и био - говорио је велики Зоран Симјановић.
ИЗЛОЖБА У ПРИШТИНИ 1920.ГОДИНЕ
Претпоставља се да је изложба Драгослава Васиљевића у дворани Старе гимназије у Приштини 1920.године прва самостална изложба у том делу Србије. Са сликарством је Васиљевић наставио да се бави и у Крушевцу. Његово уметничко дело отуда се дели на школски, ратни, приштински и крушевачки. Цртао је портрете и пејзаже.
СЕЋАЊЕ НА УМЕТНИКА
Пре шест година је у Крушевцу организовано и посебно позоришно вече посвећено Фигином стваралаштву и 90.-годишњој традицији театра. Читала се драма Павла Симјановића "Фига", по којој је Спасоје Ж. Миловановић режираод раму “Фига”, приређена ке изложба "90 година Фигиног позоришта" историчарке уметности Јелене Павловић. О Фиги и почецима позоришног живота говорили су и Угљеша Рајчевић, Бранислав Недић, и наравно, Зоран Симјановић, а ученици Музичке школе "Стеван Христић" изводили су Фигине композиције. Фигина фотографија једна је од постављених на паноима зграде на Тргу глумаца, заједно са фотографијама других познатих Крушевљана, позоришних уметника, Властимира Ђузе Стојиљковића, Бате Паскаљевића, Милана Пузића, Ташка Начића, Радмиле Савићевић, Миодрага Петровића-Чкаље, Борисава Михаиловића.
Препоручујемо
ВОЈВОЂАНСКИ ФЕСТИВАЛ СЛАВИ ЈУБИЛЕЈ: Свечано отварање и затварање можете пратити и онлајн
12. 04. 2021. у 13:33
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)