Култура

ПОГЛЕД ИСКОСА: Рефлексије Мире Бртке

Пише Дејан ЂОРИЋ

20. 04. 2021. у 18:32

НАЈКВАЛИТЕТНИЈА изложба у главном граду и региону је велика ретроспектива радова Мире Бртке (Нови Бановци, 1930. - Београд, 2014) у Музеју града Београда.

Она је понос српске и словачке уметности, али је тек сада откривамо.

Њена каријера је успешно остварена у Риму, где је имала атеље до 2003. године. Дипломирала је 1955. године режију на београдској Академији за позоришну и филмску уметност и 1959. отишла у Рим, где је примљена на Академију лепих уметности. Рим је шездесетих година прошлог века био центар модне, филмске и музичке индустрије, са јаком ликовном сценом. Била је асистент режије код Латуаде, радила је на играним, документарним и анимираним филмовима.

Бртка је била у римској културној елити блиска са Ђулијом Карлом Арганом, највећим италијанским историчарем уметности, градоначелником Рима, дадаистом Хансом Рихтером, Патриком Валдбергом, великим познаваоцем надреализма, и другима. Није била у друштву Ћелића и Србиновића па овде није ни могла да успе. Поставља се, међутим, друго питање. Учествовала је на Октобарском салону и Тријеналу југословенске уметности, за њу се могло знати овде. Како и зашто на такву истакнуту појаву, не само у српској већ европској модерној уметности, Музеј савремене уметности, који прати нове тенденције, није обратио пажњу?

Ова сјајна ретроспективна изложба требало је да се одржи у том музеју, али док његовим запосленима требају две-три године само да узму у разматрање и излагачки план неку изложбу, док примају плате ништа не радећи, приватна иницијатива у виду Фондације "Мира Бртка" је цео замашан посао око организације прве њене овакве изложбе у Београду, објављивања обимне монографије на 414 страна, на српском и енглеском језику, обавила у кратком року. На изложби се може пронаћи и пропратни материјал о овој уметници, какав имају велики музеји поводом капиталних изложби.

Крајње добро решена поставка експоната, на којој делује да се ниједна слика није могла наћи на другом месту, резултат је искуства београдског галеристе Мирослава Родића Жуће, који је деценијама успешно водио Националну галерију. Велику помоћ у остварењу изложбе дала је "Арте" галерија, која у нашем главним граду има неколико простора и представља најуспешнији нови српски галеријски пројекат, као једна од ретких способних да организује велике изложбе и објављује капиталне монографије.

Директор "Арте" галерије Иван Митић и Мирослав Родић, који четрдесет година ненаметљиво, у позадини, стоји иза многих значајних изложби и публикација, идеалан су пар и моторна снага Фондације "Мира Бртка". Приватна иницијатива ствара тамо где је државна заказала. Реч је о мегаизложби, какву ни Музеј града Београда није имао до сада, воде се преговори о њеном пресељењу у Словачку, можда и Рим, а на велико интересовање публике изложба "Рефлексије. Мира Бртка" продужена је до 9. маја.