ПОСЛЕДЊА ПОРУКА МУ ЈЕ БИЛА - БОРИМ СЕ: Угасио се живот великог сликара Милоша Шобајића, није успео да обрадује мајку за 100. рођендан (ФОТО)

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: ДЕЛА ОГЛЕДАЛО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Србије Александар Вучић упутио је јуче саучешће породици, пријатељима и поштоваоцима поводом смрти сликара Милоша Шобајића и истакао да су његова визионарска дела
била огледало цивилизације и времена у коме живимо.

- Са великом тугом сам примио вест о смрти Милоша Шобајића, једног од највећих сликара нашег доба који је својим ликовним изразом обогатио, узбуркао и умногоме променио уметничку сцену Европе и света. Његова монументална платна су непоколебљиво, чак пркосно приказивала све наше страхове, прикривена и огољена зла и лицемерје данашњег света, изгубљеност човека у мору савременог ништавила.

АНА БРНАБИЋ: МЛАДИМА БИО ПРАВА ПОДРШКА

Брнабићева је додала да ће Шобајић остати упамћен и због свог рада са млађим генерацијама, којима је пренео најважније тајне и исправне вредности.

МАЈА ГОЈКОВИЋ: ВЕЛИКИ УЧИТЕЉ И ИНСПИРАЦИЈА

СА великом тугом сам примила вест о смрти изузетног српског сликара и вајара Милоша Шобајића.

Његовим одласком изгубили смо једног од најцењенијих сликара данашњице, који је својим делима успевао да импресионира и домаће и међународне уметничке кругове - навела је у телеграму саучешћа министарка културе Мајa Гојковић.

Она је истакла да ће Шобајић остати упамћен као неисцрпни извор знања, које је са великом посвећеношћу и преданошћу преносио и био инспирација генерацијама уметника. Дела која је оставио најбољи су сведок несвакидашњег раскошног талента.

МИЛАН ЦИЛЕ МАРИНКОВИЋ: ПУН ДУХА, СИЛИНЕ И ЖАРА

ПОТРЕСЕН сам. Отишао је мој велики другар. Били смо заједно у класи код професорке Цуце Сокић. Заједно смо освајали и Париз. Био је сјајан сликар. Енергичан, брз, пун духа, силине и жара. Последњих неколико месеци отворио је пет-шест изложби усред пандемије. Остаће велика празнина за њим. Нас двојица смо били последњи из париског круга. Из књиге "Париз писан четком" нема више Љубе, Даде, Петра, Косе, Владе, Бате, Љубинке... Сад ни Милоша.

МОША ТОДОРОВИЋ: ДО КРАЈА ЧВРСТ И ХРАБАР

ВЕРОВАТНО сам био међу последњима који се са њим чуо. До краја је био храбар и није се плашио болести. Отишао је ненадано, усред великих планова које смо правили. Његов галериста сам већ 20 година, и имам вероватно највећу колекцију Шобајићевих радова у свом легату, а желели смо још много тога да урадимо заједно. После његове изложбе у "Комбанк дворани", где је недавно добио сталну поставку за свој легат, очекивали смо да ћемо организовати још много поставки, широм Србије. Требало је да пише текст и за изложбу Даде Ђурића коју припремамо. Болест га је затекла док је у Старчеву радио нову скулптуру... Имали смо вишегодишњи, посебан однос - професионални, пријатељски, братски.

НОБЕЛОВАЦ ПЕТЕР ХАНДКЕ: ПРЕДА МНОМ ЈЕ ЊЕГОВ ЛИК

ВЕОМА ми је жао. Чудно је то. Баш сам пре неколико дана мислио на њега. Погодила ме је ова вест. Није имао превише година. Могао је још да живи. Хвала што сте ми јавили. Хоћу да задржим лепу слику. Преда мном је његов лик. С његовом разбарушеном косом. Мислим на њега.

НИКОЛА КУСОВАЦ: СЛИКЕ ОБАРАЛЕ ЕНЕРГИЈОМ

ПОТРЕСЛА ме је вест о Шобајићевој смрти, али знам да он није заувек отишао, јер је његово дело остало са нама. Имали смо током деценија сложен однос, који се мењао. Наиме, када се појавио овде, дошавши из белог света, као амбасадорски син, написао сам један рђав осврт на његову изложбу. Потом сам се веома покајао, што сам јавно учинио у једном тексту, а онда и приредио изложбу његових радова у Народном музеју. Када сам у Великој сали поставио његових двадесетак слика и одмакао се мало да видим како то изгледа, умало се нисам срушио од енергије која је са њих зрачила. Она је била опипљива, њена природа није била само духовна, већ и телесна, од њене сам силине морао да седнем.

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: БОГ МУ ДАВАО МАХА

ИЗГЛЕДА да корона има високе критеријуме и префињен укус, па узима све боље од бољега. Тако није могла мимоићи ни Милоша Шобајића, дивног уметника, јунака на овом свету. Он је ту авет игнорисао, па је услед њеног дивљања отварао изложбу на којој се грлио и љубио са својим пријатељима и поштоваоцима. Изгледа да је она то искористила и однела најкрилатијег сликара кога смо сада имали. На његовим великим платнима се види како му је Бог давао маха до последњег даха. Био је запажен у Паризу, а недовољно награђен у својој земљи. Није био једини сликар из куће Шобајића, али је пронео славу и својих предака. Прерано се заувек придружио великим српским сликарима, где му је било место и за живота.

ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ ДАНИЛОВ: НАЈВЕЋИ У СВОМ ДОБУ

МИЛОШ Шобајић био је један од највећих сликара нашег доба. Режисер једне сликарске драме, био је брутално безобзиран у свом сликарству. Сликао је човека који је генетски бачен у једну кармичку бујицу. Сликао је расечену утробу нашег времена. Проповедао је у властито име и истраживао поноре езотеријско-духовне интиме. Његово сликарство може се посматрати и као облик историјског доказа - наиме, посматрајући његове слике, истраживач-иконограф, као и обичан посматрач, доћи ће до потресних открића о нашем времену. У том смислу могли бисмо рећи да је Шобајић не само уметнички адвокат анксиозности данашњег човека, већ и антрополог у сликарском облику.

МАНОЈЛО ВУКОТИЋ ИМАО ВУЛКАН У ГРУДИМА

КАКВО предсказање: Пре два месеца објавио сам Милошеву биографију: "Мојих девет живота", а већ од данас има и десети живот! Тих девет проживео је бурно и страсно, весело и победнички.

Имао је вулкан у грудима, далековиди сјај у очима, руке које од боје и гипса стварају свет победе, патње, труљења, јуриша, опомена, ватре, љубави... Волео је живот, од цвета до женске лепоте. Волео је српство више од савремене цивилизације. Пореклом из близине Острога носио је лучу вере као штит од светских безбожника.

Шобајић је редак сој људске тврдоће и нежности. Челично дете. Раскошног знања и неомеђеног интересовања, бујан, буран, имао је снаге за велике искораке. Правио их је и оставио. Широм света.

ЈАРМИЛА ВЕШОВИЋ: ЗВЕЗДА НА ПАРИСКОМ НЕБУ

ТУЖНА вест. Толики људи умиру од короне. Ова проклета болест ми редом узима пријатеље. Усуд је овог времена за који не знам како ће да се заврши. Милош је био звезда на париском сликарском небу. Пун енергије. Постигао је велики успех. Снага његовог сликарства остаје с нама, ако је то утеха у овом тренутку. Смрт није крај човека. Љубав остаје. Изјављујем саучешће породици и саучествујем у болу.