ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Милан Ружић - Језик бранимо од нас самих, хоће ли, у духу празника, и српско писмо да васкрсне?
КОЛИКО је добро што могу себе назвати једним од бораца за одбрану ћирилице, толико сам и тужан због чињенице да се та борба мора одвијати у мојој земљи.
У питању је земља која је у брзацима историје губила многе ствари, истина, доста њих јој је та вода и вратила, али која свој језик никада и ни због чега није запостављала, јер је њен народ знао да без језика нема темеља наше куће, а без писма нема крова који нас штити.
Дошли смо у ситуацију да свој језик и писмо бранимо од нас самих, што је ретко који народ себи дозволио, ако је икада иједан.
Прогон српске ћирилице почео је са Калајевом језичком политиком, па следећи је само показујемо како смо заостали и окупирани после читавог једног века. Некоришћењем ћирилице показујемо своју љубав према ропству.
Дошло је време мира које смо чекали толике векове и баш у годинама мира, почели смо да запостављамо свој језик и писмо, који су носиоци културе и уметности, а са њима и идентитета којем су подређени. Уместо да сада заронимо у бескрајне дубине свог језика и тамо откријемо блага, за која као да само ми нисмо знали, ми се брчкамо у плићаку водећи битку са ситном рибом која нам голица стопала, а нама изгледа као да су нас опколиле ајкуле.
Стара комунистичка, пре можда хрватска (опет, у питању су скоро синоними), подвала у подели употребе језика на службену и јавну потпуно је разјашњена на многим местима
Стигли смо до тачке у којој се национални идентитет и ћирилица уопште не доводе у директну везу, па се ово двоје без родбине вуку по лингвистичким и историјским судовима на којима треба да докажу да су у сродству са својим народом.
Нама је потребан рат за ћирилицу, али то није рат ватреним оружјем за који вам треба обука, већ рат који се добија пуким коришћењем писма које су нам у наследство оставили толики преци, свеци и векови. Дакле, рат у ком и они који ратују само преко тастатуре могу помоћи. У питању је борба која је једноставна и индивидуална, исто колико и дисање. Неговање српског језика и његово исписивање ћирилицом је уписивање у Србе.
Немојмо дозволити да будемо први у толиким вековима који ће изгубити своју личну карту, извориште и огњиште, већ будимо први који ће зарад свог добра победити себе саме.
Наше писмо је наш благослов, али и крст који носимо. Људи тешко пристају на то да понесу свој крст на леђима, али је задивљујуће са којом лакоћом пристају да носе звоно око врата које им дарују они који немају ни писмо ни језик. Ми имамо савршено писмо, па можда због тога ми несавршени њега нисмо достојни.
Почетак овог века окачио је вагу на српски језик на којој при мерењу видимо да очигледно претеже тас на ком су политички критеријуми док се онај други, на ком су научни лингвистички критеријуми, са првим не може мерити. Ћирилица је преживела све прогоне, промене и погроме, па ће издржати и ове ревизионистичке тежње. Српски језик са својим писмом је надживео толика царства која су на њега насртала, па ће преживети и неколико полукомпетентних псеудолингвиста и квазиполитичара који са нашим језиком и писмом раде шта се њима прохте. Први заборављају да нису политичари, а други заборављају да им није дат мандат као лингвистима.
ОДБАЧЕН ПРЕДЛОГ ИЗМЕНА ЗАКОНА
Републички секретаријат за законодавство одбацио је постојећи Предлог измена Закона о службеној употреби језика и писма, којима се штити ћирилица. Предлог измена урадило је 2017. године Министарство културе у сарадњи са представницима Одбора за стандардизацију српског језика САНУ.
Секретаријат је обелоданио да сматра да предложени закон није добар и да Министарство културе може да пише нови. Отишли су и корак даље тврдњом да нам уопште није ни потребан закон који би заштитио национално писмо, већ ће тај посао радити стратегија културе.
Лингвисти и писци су огорчени најавама да се одустаје од доношења закона о заштити ћирилице. Оцењују да је тај поступак пример државне небриге, незнања, ароганције и игнорисања струке кад су посреди идентитетска питања.
Ово разарање националног идентитета кроз затирање ћирилице, између осталих ствари, само је пуко неподударање између политичких и научних критеријума у дефинисању идентитетског статуса српског језика, па самим тим и писма. Стара комунистичка, пре можда хрватска (опет, у питању су скоро синоними), подвала у подели употребе језика на службену и јавну, потпуно је разјашњена на многим местима, а прво од тих које ми пада на памет јесте књига проф. др Милоша Ковачевића "Борба за ћирилицу и српски језик", тако да та дилема више не постоји, али очигледно је да постоје они који ту дилему одржавају на апаратима како би спречили употребу писма старијег од свих нас, а нарочито од њихове лоше намере. Уосталом, баш у тој књизи, Ковачевић говори оно што сви треба да разумемо без икакве дилеме: "Ћирилица је српско писмо, а латиница је писмо српског језика. Као што Крлежа није српски писац, али је писац српскога језика, тако ни латиница није српско писмо него је писмо српског језика."
На нама је да докажемо да смо достојни писма које смо наследили рођењем у Србији, тачније - са српским језиком. Да поједноставим - благо нама са ћирилицом, тешко њој са нама.
У духу празника који нам се приближава, текст треба завршити само на један начин, а то је поздравом који је уједно и жеља - ћирилица васкрсе!
Препоручујемо
ЋИРИЛИЦА ДЕЖУРНИ КРИВАЦ: Нова епизода напада на српско писмо, овога пута у Мостару
15. 04. 2021. у 12:09
ИНТЕРВЈУ - Драган Стојановић: Без ћирилице далеко смо од себе и света
14. 04. 2021. у 11:34
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)