ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ОЧАРАВАЊЕ ТЕАТРОМ: Дејвид Ајвс: "Венера у крзну". Редитељ: Татјана Мандић Ригонат. Театар "Вук"
Опасне игре, у које спада и завођење, обично се зачине голотињом, која има ту моћ да ублажи озбиљност филозофско-драмског трактата на сцени. У неколико извођења драме Дејвида Ајвса (познат је истоимени филм Поланског из 2013), редовна појава је била нага Ванда Џордан, са укусом остављена у полусветлу.
Смештајући место аудиције за нови комад писца Томаса Новачека, који ће он сам и режирати, на празну сцену неког (рентираног) театра, Татјана Мандић Ригонат је логично и ефектно променила суштину Ајвсове драме о борби, која мења улоге доминантног и подређеног по правилима игре завођења, а не по психолошком или друштвеном положају учесника.
Томас Новачек (Милутин Милошевић) потпада под утицај глумице Ванде Џордан (Катарина Марковић), искрено убеђен да он режира представу о свевременој и свеприсутној богињи љубави, Афродити/Венери. Врло суптилном игром, која се одвија испод јарких потеза суровог надгорњавања мушко/женског и редитељско/глумачког конфликта око страсти и издаје, редитељка нуди потпуно другачију идеју, много истинитију од спретне Ајвсове заврзламе трагикомичног садо/мазо жанра: о стварној моћи театарске илузије, да претвори живот у уметност, а да онда, потом, ту магију прикаже као стварни догађај. Ова се вишеструка игра редовно одвија на позоришној сцени, она је у суштини сваког истинитог позоришног чина.
Катарина Марковић, као Ванда, блиставо је извела богатство емоција и трансформација, указујући на стварну трагику одступања од онога што нам, као идеју у уметности и животу, нуди природа. Њена Ванда (непотребно вулгарна у језику) са лакоћом је живела на празној позоришној сцени не само као стварна жена и као добра глумица, него и као симбол награде, или казне, коју је Новачек заслужио, тиме што је негирао природни поредак: да поштује дар, који му Афродита шаље.
Двоје изврсних играча у вечном плесу илузије и стварности, убедљив, спонтан, сликовит у својој редитељској и мушкој трапавости Милутин Милошевић и до краја тачна, животна и сценски чаробна Катарина Марковић успели су да одиграју и суровост огољавања интиме, најболнији феномен у уметности позоришта, а да своја тела понуде само као још један инструмент у стварању представе, радосне, гротескне, интригантне, иако би јој мало скраћивање само донело на убојитости.
Уз поменуте, Елио Ригонат, који је модерно превео драму и дао јој ауторски музички печат, Игор Коруга, кореограф, Мина Миладиновић, костимограф, и аутентична страст са којом гледалац и долази у театар учинили су "Венеру ..." истинитом, упркос црвеном шалу, који "глуми" самуровину из Казахстана. То је магијска моћ позоришне илузије, права тема ове позоришне представе.
Препоручујемо
АКО ПОБЕДИМ, ПОНИШТИЋУ ТУ ОДЛУКУ! Марин Ле Пен уздрмала Кијев, обећала све мању подршку Украјини
ДОК Украјина губи територију у рату против Русије, изгледа да ће подршка једном од највећих присталица Кијева ослабити ако крајња десница дође на власт на француским парламентарним изборима у недељу.
05. 07. 2024. у 20:12
"СИНЕ МОЈ ЈЕДИНИ, ДОЋИ ЋЕ МАЈКА ДА ТИ ГРЕЈЕ РУКЕ, КАО КАД СИ БИО МАЛИ" Мајка страдалог Мирослава (21) љуби његов дрес - СРЦЕ ДА ПРЕПУКНЕ
МИМИ, сине мамин, шта ћу јадна сад без тебе? Па, зар дете које си тек добио да те не упозна, да не зна какав му је отац био? Тек је требало да живиш и проживиш, а због пустог динара, због зараде за хлеб и стан да ми одеш? Где је ту правда?
05. 07. 2024. у 21:24
КВАР НА МРЕЖИ Москва величала победу Ле Пенове са "доле диктат САД и ЕУ", она љута: "Провокација, то никад не бисте да желите моју победу"
ИСПРВА је могло да се чини и као "почетак једног лепог пријатељства", али изгледа да од тога неће бити - ништа.
05. 07. 2024. у 13:27 >> 16:18
Коментари (0)