ПРЕМИНУО ГАНЧО САВОВ: Одлазак великог пријатеља Срба
БУГАРСКИ књижевник и преводилац Ганчо Савов (1930-2021) преминуо је у Софији, у 91. години. Савов је на бугарски језик превео више од четрдесет књига српских писаца, међу којима и дела Радоја Домановића, Бранислава Нушића, Иве Андрића, Милоша Црњанског, Душана Матића, Десанке Максимовић, Михаила Лалића, Радомира Константиновића, Милована Ђиласа, Јована Христића, Добрице Ћосића, Матије Бећковића, Милована Витезовића, Душана Ковачевића...
УКС
Поред осталих признања, добитник је награде "Радоје Домановић", Удружења књижевника Србије.
Био је уредник у издавачој кући "Наука и изкуство" (Наука и уметност) у Софији, а после тога је дуго година уређивао културну рубрику дневног листа "Народна младеж" и руководио његовим издањем за књижевност "Пулс". Касније је радио у Бугарској Академији наука (БАН).
Од 1974. до 1985. године, за време комунизма, био је у политичком затвору под лажном оптужбом за велеиздају и за "идеолошку диверзију", а, заправо, због отвореног и упорног залагања за зближавање бугарског са југословенским народима, посебно са Србима, као и због супростављања бугарској Државној безбедности. После тога, све до 1989, односно до пада режима Тодора Живкова, био је у изолацији, без могућности да објављује и да се запосли.
За време демократских промена у Бугарској био је рехабилитован судски, политички и грађански.
Био је у редакцијском колегијуму бугарског сатиричног недељника "Стршел". Био је професор на славистичкој катедри Универзитета у Великом Трнову и предавао је књижевност Јужних Словена и историју јужнословенских земаља.
Добитник је неколико бугарских и страних књижевних награда. Аутор је књига о књижевностима Јужних Словена ("Јужнословенскекњижевности до краја 19. века", "Јужнословенске књижевности 20. века","Историја јужнословенских књижевности"...), "Јужнословенске земље", неколико књига публицистике и студија, књиге о репресивном систему комунизма у Бугарској ("Клопка за контраше") и више превода прозе и поезије.
Препоручујемо
ПРЕМИНУО ЖИКА ОБРЕТКОВИЋ: Заувек отишао дародавац осмеха и пријатељ Београда
27. 04. 2021. у 17:09
ПРЕМИНУО СТАВРА ВАСИЋ: Некадашњи директор Водопривредног предузећа "Лозница"
18. 04. 2021. у 17:58
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ДА ЗАМИРИШЕ ДО ЗАГРЕБА: Поздрав Габи, поздрав Дедићи - воли вас ваш Београд (ФОТО)
СА РАЗГЛАСА су пуштане песме Габи и Арсена, које су обележиле једну епоху у некадашњој Југославији.
12. 08. 2025. у 22:33
НА ГРОБЉУ, НА ГОЛЕМУ: Снимак помена у селу код Краљева о коме прича Србија(ВИДЕО)
ЈЕДНА река у мом крају...
12. 08. 2025. у 16:27
ОПРОШТАЈ УНУКЕ ОД ГАБИ: Отац јој умро пре 2 месеца, сад и бака
ЛУ ДЕДИЋ је у последња два месеца остала и без оца Матије, а сада и без баке Габи.
12. 08. 2025. у 10:51
МЕТЕОРИТ ПАО И ПОГОДИО КУЋУ: Старији од планете Земље - има преко 4,5 милијарде година (ФОТО/ВИДЕО)
МЕТЕОРИТ који је крајем јуна погодио кућу у Сједињеним Америчким Државама старији је од планете Земље, тврде научници.
13. 08. 2025. у 08:43
АЛБАНАЦ СНИМЉЕН - ОН ЈЕ ПОДМЕТНУО ПОЖАР "То је издаја земље!" Еди Рама потврдио: "Наше ваздухопловство га ухватило дроном"
"МОРАЋЕМО да изједначимо паљење са убиством у Кривичном законику."
12. 08. 2025. у 15:51
ЖЕНИ СЕ КРИСТИЈАНО РОНАЛДО: Георгина изговорила судбоносно "Да!" - погледајте веренички прстен, вреди милоне (ФОТО)
КРИСТИЈАНО Роналдо јуче је званично запросио своју дугогодишњу партнерку Георгину Родригез и то прстеном који је толико скуп да се фудбалер дефинитивно искупио за све године чекања.
12. 08. 2025. у 10:00
ПРВА ДУГОРОЧНА ПРОГНОЗА СТРУЧЊАКА: Ево када ће пасти снег у Србији и каква зима чека Европу
ПРЕМА првим прогнозама европских стручњака са сајта Severe Weather Europe, зиму 2025/2026 обележиће утицај слабе фазе Ла Ниње и вероватно слабији поларни вртлог. Ово значи динамичније кретање атмосферског притиска, што може омогућити хладније дане у Европи, али и у САД и Канади.
13. 08. 2025. у 09:59
ТРАМП У ОГРОМНОМ ПРОБЛЕМУ: Велики пех пред састанак са Путином на Аљасци
ПРЕДСТОЈЕЋИ састанак између председника САД Доналда Трампа и руског председника Владимира Путина у петак на Аљасци долази у време када у америчкој администрацији готово да нема искусних стручњака за Русију, пише Фајненшел тајмс.
13. 08. 2025. у 11:24
КОСТИЋЕВА БРВНАРА НА МОКРОЈ ГОРИ: Као у ловачком дому - како изгледа глумчева викендица у природи (ФОТО)
ГЛУМАЦ Вук Костић велики је љубитељ природе, лова и риболова, па сваки слободан тренутак користи да оде ван града.
13. 08. 2025. у 10:27
Најновије из рубрике
ЗАШТО ЈЕ ПРОПАЛА ЈЕДНА ПОРОДИЦА? Сећање на 150 година од рођења и 70 година од смрти Томаса Мана и његов роман "Буденброкови"
РАДЊА романа "Буденброкови" Томаса Мана (1875-1955) се одиграва у првој половини 19. века (1835-1875) у немачком граду Либеку, у време када је Немачка (Пруска) била заправо лабави савез државица са сталешким уређењем.
13. 08. 2025. у 14:28
Велики прасак
АКО, трудећи се да разумете како је настао свемир, добијате егзистенцијалну главобољу, нисте ви за то криви.
13. 08. 2025. у 05:00
О ЛЕПОТИ И УЖАСУ ПОСТОЈАЊА: Одлазак истакнутог српског песника Томислава Маринковића (1949-2025)
КЊИГА песама "Шта о нама мисле анђели" Томислава Маринковића, објављена 2024. године у издању "Архипелага", постала је, у исто време, и његова најнаграђиванија књига, будући да је песник за њу добио и награду "Стеван Раичковић" и "Драинчеву награду", али, стицајем околности, и тестаментарна књига, књига која је, још једном, показала да песници уистину могу да се служе оном врстом слутње која није доступна онима који нису песници.
13. 08. 2025. у 05:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Век апстрактне уметности
ПОРЕКЛО модерне уметности поједини стручњаци као Ђулио Карло Арган и Сандро Бокола виде у сликарству Хогарта односно Гоје.
13. 08. 2025. у 05:00
БЛАГО НА ПАПИРУ И СЛИЦИ: Изложба у Галерији науке и технике САНУ поводом јубилеја Археолошког института
У Галерији науке и технике САНУ, у понедељак, 18. aвгустa, у 18 сати, биће отворена изложба "Археологија на папиру и слици - 70 година од оснивања Одељења за документацију Археолошког института у Београду", чији је аутор др Милан Миловановић, документалиста Археолошког института у Београду.
13. 08. 2025. у 05:00
Коментари (0)